Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

петак, 27. јун 2014.

U šetnji po Beogradu - Spomenik herojskom neprijatelju, Makenzenova počast srpskim braniocima u Košutnjaku

Nažalost, zaista malo ljudi zna da je Beograd branjen herojski u Prvom svetskom ratu, čak i onda kada se znalo da se ne može odbraniti. Branjena je čast prestonice. Nekada...
Danas zaista malo ljudi zna o tome, a nekada su znali svi.
Nekada su to znali čak i neprijatelji, isti Nemci koji su uđli u Beograd 1915. godine, znali su kako se branio ovaj grad i kada odbrana nije bila moguća.
Zato nije ni čudo što gotovo da niko i ne zna danas da su baš ti Nemci u znak divljenja, pored spomenika svojim vojnicima, podigli i spomenik u počast herojima koji su ovaj grad branili sa suprotne strane nišana.
Nekada se to poštovalo, nekada se to znalo, nekada je to bio deo karaktera.


Vremena se jesu promenila, što se manje ratova sećamo, lepši nam je život, i dobro je, ako tako gledamo, što je sećanje na najteže dane Srbije ustupilo mesto nekim svetskim prvacima u matematici, nekim zlatnim olimpijcima, i nekim prvim svetskim reketima, budućim nobelovcima, vizionarima, umetnicima svih vrsta i nekim osmesima i pogledima u budućnost bez ratova.
Onima pak, koji ne žele da izbrišu iz sebe jedan strašan i mračan, ali istovremeno i jedinstven i veličanstven trenutak nacionalne istorije, verovatno neće biti teško da, ako su iz Beograda, došetaju ponekad do Košutnjaka i sednu na klupicu, pročitaju posvete, zagledaju se u neku slavnu i tešku prošlost pred kojom njihovi preci nisu ustuknuli, a njihovi protivnici im podigli spomenik.
Za sve ostale, slike bi mogle ponešto da kažu.
















Нема коментара:

Постави коментар