Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

четвртак, 06. септембар 2012.

Foto album - Izložba praistorijskih morskih nemani, prvi deo - Reč ima predator...

Tokom dva letnja meseca na beogradskoj Adi Ciganliji izložena je nesvakidašnja postavka izuzetnih figura sa likom i oblikom praistorijskih morskih nemani i džinovskih insekata. Sjajna ideja, sjajno osveženje za sveukupan život u Beogradu...
Iako je ovo jedna od stvari koje ne bismo smeli propustiti, organizatori nisu zadovoljni posetom iako za to krive uglavnom neobično vrelo leto za nama. Kažu, nešto izjutra, nešto predveče, izmežu - skoro pa ništa.
Oni koji su posetili ovu izložbu znaju šta su time dobili, ostalima ću pokušati da prikažem deo atmosfere koja je vladala na ovom platou ograđenom i organizovanom nešto bolje nego prethodna slična izložba. Naravno, većina nas se seća da je u pitanju bila postavka praistorijskih bića i dinosaurusa na Ušću.
Da, očigledan je napredak u organizaciji ali i zapaženi neki novi problemi. Prvi, i za mene najveći, jeste problem ambijenta koji definitivno narušavaju urbani elementi kao što je ogradna mreža, mobilni toaleti, kante za đubre. Tu fotografisanja nema, makar ne onog koje bi dolikovalo samoj postavci. Sve to jeste neophodno, samo treba probati pronaći nešto manje upadljivo od ovoga što smo videli.
Ipak, nešto se moglo uslikati, a obzirom na broj i raznovrsnost eksponata, ja sam morao da ovu temu podelim u četiri celine i prva od njih pripada Praistorijskim morskim nemanima i izrazitim predatorima među njima.


Razjapljene čeljusti, sjajno odrađeni modeli, boje, sve je izuzetnog zabavnog, ali i edukativnog karaktera. Možeš ih i maziti i hraniti, samo ih nemoj zamišljati pre spavanja, baš kao što to reče jedna od mlađih posetiteljki izložbe :)
Šetnja kroz izložbeni park počinje baš sa predatorima, ma sa koje strane da krene čovek. Doduše, možda i nisu prvi po redu, ali privlače da se odmah dođe do njih, eto...:)


Tanistrofeus....hm? Drago mi je, šta drugo reći, jelte...



Zatim jedno simpatično porodično gnezdo, majka i dete, ne baš kako smo navikli, ali, eto...










Ma kako zastrašujuće delovala ova mala porodica Liopleurodona, ima još takvih opasnih porodica nemani. Tilosaurus u karakterističnoj pozi demonstracije svega onoga zbog čega je nekada gospodario dubinama.






Lignje, sipe, hobotnice, muzgavci...ma sve su to danas dobro poznati izrazi sa jelovnika, naprosto se zaboravlja da je reč o veoma nemilosrdnim grabljivcima koji su uspeli nadživeti ove ogromne predatore i definitivno zaslužili svoje mesto među njima, ako ništa, ono bar zato što su ih nadživeli. Sad, lignjini deda i baba definitivno su mogli biti i Belemnoidi...mislim, sličnost se vidi izdaleka, po majčinoj strani uglavnom .)






Krokodila ne znamo danas kao morsku životinju, ali to je samo zato što volimo da generalizujemo i to do te mere da ima među nama i onih koji veruju da krokodili žive samo u Nilu...dobro, eto, ima valjda nešto i u Amazonu, jelte....e, da, kako onda pojasniti da žive krokodili i u ušćima reka u more, ma...
A kako tek onda da prihvatimo da je u reku nekadašnji krokodil došao u reku i tu evoluirao?
Nikako, ionako je to samo teorija, ali zato ovaj daleki predak krokodila kao da je ovde samo da bi svedočio o tome da je i krokodil možda nekada bio primorac, pomorac ili poDmorac...samo se tada zvao Goniofolac....iz nekog čudnog razloga, dakako, jer takvo ime....hmm, ma nema veze :)





I, negde na samom kraju priče o praistorijskim morskim nemanima u kojoj Reč ima Predator, sasvim jasno će nam biti zašto se kaže Size DOES metter!
O, da, itekako...bez obzira na sve Davide & Golijate na svetu, već pri prvim pogledima na Dunkleosteusa jasno je da su i David i Golijat izuzeci...mahom slučajni :)








Ajkula kakvu danas poznajemo....da, nije je teško prepoznati uopšte. Izgleda da je nekada bila agresivnija i vitkija...ili je ovo baš neki fotomodel od ajkule. Ipak, zubi su podjednako strašni, ako ne i strašniji, ali sličnost je zapanjujuća. Dakle, konačno jedan poznanik, ako se tako može reći.
Kretoksirina?
Kao da je samo ime promenila vremenom :)









Teško je zamisliti da je ovakav stvor mogao da bude nekad nekome plen osim vrhunskom predatoru, tj. čoveku...ali, izgleda je i ajkula imala svoje predatore nekada. Megalodon, strašna reč za još strašnijeg stvora koji verovtno nije imao svoje prirodne neprijatelje...osim ako se tiha mržnja ne računa, jelte. O, da, Njegovo Veličanstvo nekadašnji gospodar okeana i mora:







Naravno, za one koji se nisu uplašili, otvorena je mogućnost fotografisanja u raljama...kultni film kojega se jesmo plašili, Ralje :)
Nekada nezamisliva mogućnost, danas već ustanovljeni standard...


I za kraj ovog bloka u kome Predator ima reč, još jednom podsećanje na nešto što bi rekao ovaj dvojac bez kormilara - Size does metter...


U narednim objavljivanjima na ovim stranicama pozabavićemo se malo nekim manje strašnim praistorijskim živuljkama i insektima koje i danas viđamo samo pojma nemamo kako stvarno izgledaju.

Нема коментара:

Постави коментар