Objektivom po Srbiji - Despotovac, sakrivena varošica puna iznenađenja

Pet vekova je u srpskoj istoriji, a naročito folkloru koji je prati i neretko snažnije definiše negoli i sama faktografija, sinonim za vreme provedeno pod turs8kom vlasti, ili u narodu prepoznato kao - vreme pod Turcima.

A ipak, ako se uključi u tu računicu i dokumentovana istorija, te izvuku i datumi, i ma na koji način krenulo sa računicama, taj peti vek će nekako da iščezne.

Jednostavno ga nema...

Pa ipak, hajde da budemo tihi, ne talasamo, i pustimo srpskom narativu da se i dalje kiti i tim petim vekom poput uzrečice kakve, a u odbranu tog petog veka, pokušajmo da ga pronađemo negde u istoriji, pa da ga malo zamešamo, začinimo i na kraju dodamo još i malo Turaka u tu priču, pa ćemo na neki način približiti istoriju i predanje😀

Šalu na stranu, ako bismo priču o petom veku hteli da branimo negde na nekom polju, to polje bi mogao biti i mesto i opština Despotovac.

Nekada Voinci, odnosno Vojnik, a potom varoš sa administracijom sreskom pod nazivom Despotovac, ovo mesto u istoriji funkcioniše tačno pet vekova, plus jednu godinu u rezervi, vezano za srpsko turske odnose, ratove, porobljavanja i oslobođenja koje narodno predanje baštini u svom srednjevekovnom opusu.

Da, godine su 1381. i 1882. i obe se odnose na ovo mesto.

Prvi pomen u dokumentima, te prvi zvanični ukaz o administrativnom priznavanju varoši kao sreskog upravnog centra, desili su se u periodu od tačno pet vekova...i, jedne godine, da ne zanemarimo, jelte.

Tom prilikom, kraljevskim ukazom, a u čast despota Stefana Lazarevića, mesto od Vojnika, postaje Despotovac, iako Vojnik kao selo i danas postoji, i teško ga je izdvojiti, više je kao deo Despotovca.

Despotovac je tokom tih pomenutih pet vekova, više puta raseljen pa ponovo naseljen, nekako sledeći sudbinu svog naroda i Crkve pod turskom okupacijom, a praktično jedina svetla tačka u to doba, kada se sagleda iz današnje perspektive, bio je upravo Despot Stefan Lazarević, začetnik Despotovine, kao preostalog oblika srednjevekovne srpske države, nakon veličanstvenog Dušanovog carstva.

A, šta je zapravo Despot?

U pitanju je staleška i vladarska titula nižeg ranga od Kraljevske, pa čak i Kneževske, koju je Vizantija, u to doba na aparatima, ali formalno i dalje politički živa, dodelila Stefanu Lazareviću umanjivši mu njome politički značaj ali produžavajući mu autonomnu vladavinu. I tako sve dok Turci nisu sa velikom vojskom spustili zavesu na postojanje Nemanjićke države i njenih naslednika pregazivši praktično nepostojeću srpsku vojsku i bez brobe, izlazeći na granice Ugarske.

Istorija će, po oslobođenju resavskih krajeva od Turaka, dodeliti Despotovcu značajnije i lepše uloge, i ova mirna varošica započeće svoj ekonomski razvoj zasnovan na rudarstvu i eksploataciji šumskog bogatstva pre svega Kučajskih planina.

Iako su devedesete godine prošlog veka bile podjednako surove i prema Despotovcu kao i prema ostatku Srbije uopšte iz brojnih, a različitih razloga, Despotovac tada ipak nalazi neko svoje mesto na kome će i danas stajati, gradeći svoju budućnost na relativno novoj osnovi.

Radi se o turizmu, i slobodno se može reći da je Despotovac jedna idealna baza za obilaženje brojnih atrakcija u okolini, kako onoj nešto daljoj, tako i onoj najbližoj.

Šta je najatraktivnije, teško ćemo odgonetnuti, a još teže se složiti, jer oni kojima je Resavska pećina najvažniji lokalitet, braniće tu svoju tvrdnju osamdeset miliona godina starosti koja se utisnula u zidove i dvorane jedne od najčuvenijih naših pećina.

Sa druge strane, oni kojima vodopadi predstavljaju najveće bogatstvo ovog kraja, bodriće tu tvrdnju brojnošću ali i atraktivnošću vodnog potencijala bilo da se priča o malim, ali prelepim vodopadima poput Milive, bilo da se radi o visokima poput Prskala, ili nekima od najatraktivnijih poput Velikog buka u kompleksu Lisina.

A da postoji i treća strana, saznaćemo odmah kada poštovaoci kulturne i verske zaostavštine nabroje manastriske komplekse poput prelepog Sisojevca, ili istorijski značajne Resave, pa sve do monumentalne i najvećim delom obnovljene Manasije, uz obilje sakralnih objekata u vidu lokalnih crkava u okolini.

I, ako postoji ta treća strana, nesumnjivo je da će se i njoj suprotstaviti četvrta strana koja će tvrditi da je najatraktivniji Senjski rudnik i muzejski kompleks koji ga krasi, ili možda prilično čuven Muzej minijatura, dok će neki izdvojiti Resavsko etno selo kao najveću atrakciju kraja, i sve u svemu, teško će se neko sa nekim tu složiti. A ko je rad da i koji kilometar više pređe, neće se libiti da najatraktivnijim proglasi i Krupajsko vrelo, jedinstveno po mnogočemu.

Opet, ono što će i sam Despotovac kao varoš ponuditi, nije ništa manje atraktivno, i jedinstven zaključak koji se nameće bez obzira ko i šta stavljao na prvo mesto po atraktivnosti u kraju, je da ovo mesto od nekih tri ipo hiljade stanovnika itekako vredi obići.

Posetiti ga, i laganim korakom sjediniti se sa svim onim koracima koje su ovde pravili neki poznati, i neki možda manje poznati, ali ne manje vredni i čestiti ljudi, dok su kretali svojim životnim putevima upravo odavde, sa ovih ulica koje danas znamo kao Despotovac.

I upravo tim korakom premeren, Despotovac polako ulazi u naše zbirke uspomena koje baštinimo negde duboko u sebi, upravo u trenutku kada nas ispunjava onaj osećaj zadovoljstva jer smo ponovo videli i upoznali nešto vredno spoznaje, nešto vredno posete, i nešto što ćemo dugo, a možda i zauvek zadržati u sebi, a izazivaće u krajičku usana onaj zagonetni osmeh, kada god pomislimo na to.

Dvorci i stilska arhitektura Srbije - Dvorac Ilion u Sremskim Karlovcima

Prvi nekanonizovani srpski Patrijarh, kažu istorijski spisi...

Zanimljivo. Nekanonizovan, pa ipak Patrijarh, čudno i zbunjujuće može da zazvuči.

A ipak, kada se odnosi na čoveka koji je osnovao Vojvodinu srpsku, kao i srpsku Patrijaršiju upravo pod nazivom Srpska, te koji je osnovao Arhiv, Biblioteku, uveo protokol na Patrijaršijski dvor, osnovao crkve u zapadnoj Evropi gde ih do tada bilo nije, potom uniformisao sveštenstvo po prvi put, ali i uveo jednoobrazne liturgije u svim hramovima, a svešteničko pojenje obogatio muzičkom pratnjom, pa ako ni to nije dovoljno, osnovao i štampariju, podigao botaničku baštu i bolnicu, a najzanimljivije možda od svega, iako nikako ne najznačajnije - napisao Prvi srpski kuvar.....e, kada se sve to odnosi na takvog čoveka, onda ni titula nekanonizovanog Patrijarha nije više čudna, jer čuda su neminovno išla uz čoveka koga istorija prepoznaje kao verovatno najznačajnijeg Mitropolita iz Sremskih Karlovaca, vođu Srba u odbrani od udara Mađarske revolucije sa sredine devetnaestog veka, te Barona prema tituli Carskoj koji je rođen u Lici, a svoju živopisnu i izuzetno efektnu i učinkovitu životnu priču ispisao baš u mestu gde je postao i najznačajniji Mitropolit.

Josif Rajačić.

Baron, Mitropolit, nekanonizovani Patrijarh, tajni carski savetnik i ko zna koliko još uspešnih ličnosti se uspelo sakriti u toj značajnoj istorijskoj figuri iz devetnaestog veka.

I, upravo dvorac u kome je živeo, zdanje je koje danas čuva etnografsku zbirku Sremskih Karlovaca, a depadans je i Muzeja Novog Sada.

Dvorac Ilion.

Dvorac koji je od impozantne gradske urbane vile, pretrčao nebrojeno stepenika praktično u dahu, do naziva Palate, nametnuvši se svojom diskretnom gracioznošću i lepotom.

Suteren, visoki parter i sprat, pa odmah potom i potkrovlje, utrkuju se u raskoši detalja arhitekture, kako spolja, a tako i unutar moćnih zidova, danas viđenim kao neko od baroknih, a ponajpre rokoko bisera dizajna jednog dvorca.

Namerno kažem da je tako danas, jer je osnovna građevina zamišljena i zidana drugačije, a ovakav izgled dobila je tek rekonstrukcijom i preuređenjem nakon kupovine za potrebe stanovanja njenog najpoznatijeg stanara, gotovo osamdeset godina kasnije.

Istina, i pre gotovo dvadeset godina jedna ozbiljna restauracija je po obimnosti mogla biti čak i rame uz rame toj rekonstrukciji, ali zapravo je veoma malo promenila, i uglavnom je oplemenila, istakla i očuvala postojeću lepotu dvorca.

Svojom južnom fasadom koja se jednostavno uklopila u ostatak kuća u ulici koja baš nosi ime Josifa Rajačića, ovo zdanje svedoči o izvornoj ideji urbane vile, i u sebi krije jedinstvenost takvog dizajna upravo jer je tako uklopljena da se gotovo može i prevideti dok se prolazi pored svih tih fasada u najlepšem mestu u zemlji.

I naravno, kada se malo bolje zagleda, sledi ono pitanje...ma kako mi je ovo do sada promicalo, a pod nosom je...

Dočim  sa svoje severne strane, slika deluje značajno drugačije, i Dvorac zaista ima apostrofiranu plemićku formu. Ta forma je pre svega izražena kroz danas ravan travnjak bez preteranog obilja vrsta, uredan i dostojan izgleda same Palate Ilion, no nekada je ovde bio zaista raskošan vrt.

Ulazak u dvorište Palate prolaskom kroz vrt, dovodi nas do raskošnih ispusta kao malih remek dela arhitekture nad kojima se nadvijaju i dominantne badže polukružnih oblika, što Dvorcu daje vizuelne elemente vila i letnjikovaca iz doba Cara Franje Josifa II, ali i onaj diskretni šarm koji nam već na prvi pogled budi maštu i stvara slike u glavi.

Ispred svega toga dočekaće nas Bogojavljenska česma Patrijarhovac, posvećena, logično dakako, Bogojavljanju, pa otud i pridev...

Nekome će možda narušiti sklad i diskretan i lepo uklopljen ugostiteljski objekat u samom dnu vrta, no ne sumnjam da je i takav vid promocije ovog zdanja uspešna ideja, pa meni taj detalj ne para preterano oči.

I, ono što je možda još ostalo da se kaže, jeste odgovor na pitanje otkud se ovaj dvorac zove Ilion.

A odgovor je jednostavan. 

Zbog toga što na vrhu fasade piše upravo to, Ilion.

A sad, zašto to piše, to je već drugo pitanje na koje neko možda i zna odgovor, ali ja takvog do sada nisam sreo 😀

Na fasadi je i grb porodice Rajačić, i ne može se opovrći činjenica da je ovo zdanje primereno upravo istorijskom ruhu njegovog čuvenog stanara, te da ga u tom smislu karakteriše istovremena neupadljivost ali i diskretna raskoš, kao i stil koji izdvaja bespogovorno pa tako, od naizgled svega sličnog, na drugi pogled je jasno koliko se zapravo ističe. 

Upravo kao i najslavniji Mitropolit, i nekanonizovani Patrijarh.

Baš kao onaj neimar, duhovni i fizički vođa, i pokrovitelj svoga naroda.

Taman onako kako to jedan carski baron, nikada odmetnut od svog naroda, može i ume učiniti, da spoji nespojivo, omeđi nevidljivo, kroz suzdržanost izrazi prkos, a zboreći o nebeskom, rukama čini zemaljskom životu onima koji stajahu iza njega nesvesni slavne sudbine koja im je darivala da budu savremenici nekom takvom...

Objektivom po Srbiji - Kosmaj, planina kojoj vreme samo bolje čini

Neko će reći da je druga najniža, a neko da je najniža planina u Šumadiji, a ja mogu reći da ni jedni ni drugi možda ne greše.

Jer, da nije Avale koja jedva da je ispunila uslov da bude planina, i među planinama se obrela zahvaljujući nešto više od desetak metara kojima nadvisuje propisanu visinu od pet stotina metara, dileme ne bismo imali.

No neki Avalu vide i kao planinu u Šumadiji, a neki ne, i posle velikog širenja Beograda, jasno je da su nedoumice vezane za područje Šumadije zahvatile i samu Avalu.

Pa ako smatramo Avalu šumadijskom planinom, onda je Kosmaj druga najniža planina u tom velikom prostanstvu centralnog dela zemlje, a za one koji ne vide Avalu u Šumadiji, Kosmaj će biti najniža šumadijska planina. Eto, to je ta razlika, zapravo kad razmislim, nikome važna zaista...

Bio na začelju u planinskoj smotri ili tek jedno mesto pored, Kosmaj je sa svojih 626 metara sve samo ne visoka planina, ali je dominantna geografska odrednica, i pre svega veoma privlačan, a na momente i impresivan pravac za beg u prirodu.

Od Beograda udaljen tek nekih pedesetak kilometara, najčešće i jeste jedna od rado biranih vikend ili izletničkih destinacija, a sve češće je i mesto na kome niču raskošne vikendice, pa i luksuzna vikend naselja.

Na Kosmaj se može gledati sa više strana, iz više uglova i na više načina, i svaki taj pogled može potpuno isključiti neki drugi pogled, ali se kompletna slika o ovoj izrazito šumovitoj planini, neće promeniti.

Naprotiv, svaki novi pogled će tu sliku dopuniti i dodatno pojasniti.

Ono što je markantno i pada u oči, jeste da Kosmaj kao da ima više vrhova, koji se jedva nešto uzdižu nad sedlima i prevojima koji ih okružuju, ali pogled će nam uvek privući, i sa daljine od par desetina kilometara, pre svega monumentalni spomenik, jedan od najvećih u zemlji. U pitanju je spomenik borcima iz regionalnih partizanskih jedinica, odnosno Kosmajskog odreda, podignut na samom početku sedamdesetih godina prošlog veka, i njegova impozantnost se iz prve ruke može osetiti kada se stane ispred, ili čak usred njega, pa pogleda uvis ka kracima koji simbolizuju iskre otpora. Čovek se oseti veoma malo tada...

Drugi pogled na Kosmaj, i na jedan od njegovih niskih vrhova, prikovaće za sebe i meteorološka stanica, odnosno balon oko radarske stanice. I to je karakteristično za ovu planinu, jer najčešće se meteo radarske stanice ne vide izdaleka, već samo odozgo, sa visine, dok je ostale perspektive sakrilo drveće na planinama.

Dvadeseti vek će tek doneti i poglede na Kosmaj slične današnjima, relaksacioni i turistički kolorit kojim je danas obojena svaka asocijacija na ovaj planinski greben, i to sa fokusom na pošumljena pobrđa, bez velikih planinskih visova i kota. Reklo bi se, idealana scenografija za vikendicu i izletničko zaokruživanje kvalitetnog urbanog života stanovnika prestonice, ali i meštana Sopota i Mladenovca između kojih se praktično planina i smestila.

Etimologija naziva Kosmaj uvezana je sa istorijom ove planine.

U nazivu imamo i keltskog, ali i predindoevropskog, što je gradilo Kosmaj kao kovanicu koja bi značila da je reč o šumskoj planini, ali Rimljani su ovde videli utočište svoje boginje Maje, što je opet preoblikovalo naziv prema njihovom govoru, a mi smo ga ovakvog nasledili bez suvišnih diskusija do današnjih dana 😀

Prema nedavnim istraživanja, izgleda da je potvrđena teza da se ruda gvožđa ovde iskopavala čak i pre Rimljana, što istorijski značaj Kosmaja proteže i u dosta davniju prošlost. I upravo Rimljani su ostavili i neke tragove na jednom sakrivenom vodopadu na Kosmaju, neke zidove spram kojih se nazire značaj Kosmaja za to doba, ali su tragove ostavljali i drugi, sve do savremenih civilizacija, pa danas ovde imamo i neke manastire poput čuvenog manastira Tresije, ali i nešto manje poznatog, ali ništa manje lepog Pavlovca.

Istorijski tragovi označiće i čuvenu Kolubarsku bitku u kojoj je slavna Timočka divizija ovde na sebe primila glavni teret udara, a u spomen na njihovo herojstvo, stradanje, te učešće u ovoj velikoj pobedi, postoji i spomen obeležje Kosturnice koje vredi obići.

A, ako ćemo pravo, Kosmaj nije istorijska, pa ni duhovna priča primarno. To su tek, na neki način, dopunski sadržaji kojima se može zaokružiti ponuda ove planine, dok je oštrica kojom Kosmaj seče konkrenciju kaljena na ideji boravka u prirodi i praktično stapanja sa njom.

Nema tu nekih netaknutih delova, nekih prašuma kojima ljudska noga nije hodala, ali baš u tome i jeste čar.

Neurbanozovano u meri koja uništava smisao, ali prilagođenu laganom stepenu avanturizma i rutizma, kosmajsko šarmantno pobrđe doneće dah prirode i onima spremnim da manje žrtvuju da bi se sreli sa prirodom oči u oči.

Do većine se tačaka može stići vozilom, štaviše asvaltom, ali je to nekako više mogućnost koja nas lakše pokrene iz fotelje, i koju spontano napuštamo kada nas očara lepota tih krošnji koje pružaju hlad čak i u najvrelijim danima. Ničim izazvani, podsvesno ostavljamo vozilo negde blizu, ali ne i uz sam cilj. 

Jer, peške do tog cilja, to je tek ispunjen cilj.

U podnožju Kosmaja nam se krije i Selters banja, a postoji i nekoliko jezera u tim podnožjima, od Dubokog potoka sa jedne, do Markovačkog jezera sa druge strane, a etno sela i poznati restorani posvuda, ohrabriće i najokorelije komformiste na izlet koji će dugo pamtiti po lepom.

Na koncu, nekoliko bazenskih kompleksa od kojih je najčuveniji Tenesi, takođe su inicijalna kapisla mnogima, te tako dan ili pak vikend proveden na ovoj planini, definitivno postaje događaj ne samo za pamćenje, već i za ponavljanje.

Nabrajanje razloga za posetu Kosmaju ovde ne mora da se završi, ali se nekako valja i zaustaviti, jer kome ništa od nabrojanog nije dovoljno privlačno, teško da će ga privući i još neki od sadržaja poput ergela na kojima se mogu jahati konji, ili pak piti pivo u nekim ličnim proizvodnjama malog obima, tako da ću se ovde i zaustaviti sa nabrajanjem mojih vrednosti ove veoma mi drage planine, a napustiću tastaturu ustupivši reč fotografijama u kojima se zaista može uživati.