Damaskin.
Ne znam da li je to baš pravi naziv.
U svakom slučaju, i tako ga zovu.
Banat je takođe bio interesantan najpoznatijem Dunđerskom, Lazaru.
Možda ne toliko za živeti, ali za zidati zaostavštinu, jeste.
Ovaj dvorac u selu Hajdučica je zidao.
Nije kupio pa preuređivao, ne...
Zidao je od početka.
Samo...nije sve u ciglama, pa ma kako impozantno bile naslagane i okrečene.
Ne, više od veka star park u kome je smešten dvorac je zaista nešto posebno.
Ugođaj je kompletan tek kada se sve to vidi...i doživi.
Legende vezane za ovaj dvorac nema.
Možda, doduše i ima nečega ali je onda meni to nepoznato.
Pa ipak, sudbina, ona pisana, kazuje interesantne stvari, možda jednako kao i neke legende.
Solunski front, tacnije 70-ak porodica dobrovoljaca ove epohe, koriste neko vreme kao svoj dom ovo zdanje.
Nasledstvom ćerke, a potom i njenom udajom, te neizbežnim mirazom, imanje pred Drugi svetski rat prelazi u ruke poznatog industrijalca, ali praktično samo da bi dočekalo sudbinu svih imanja, svih industrijalaca i bogatih ljudi...
Konfiskacija, a zatim i smeštanje poljoprivrednog dobra na njega, sudbina je koja je uveliko slutila na potonje zapuštanje o konačan sunovrat sjaja nekada prelepog prizemnog dvorca.
Pa ipak, poneke bajke se i ostvare te današnji vlasnik, akcionarsko društvo, izdvaja značajnu godišnju sumu za održavanje iako koristi tek nekoliko prostorija.
Otud danas dvorac u Hajdučici i izgleda ovako:
Pa ipak, bez parka teško bi bilo doživeti ideju koja je od 1901. godine učinila ovaj deo Banata sasvim drugačijim...
Ne znam da li je to baš pravi naziv.
U svakom slučaju, i tako ga zovu.
Banat je takođe bio interesantan najpoznatijem Dunđerskom, Lazaru.
Možda ne toliko za živeti, ali za zidati zaostavštinu, jeste.
Ovaj dvorac u selu Hajdučica je zidao.
Nije kupio pa preuređivao, ne...
Zidao je od početka.
Samo...nije sve u ciglama, pa ma kako impozantno bile naslagane i okrečene.
Ne, više od veka star park u kome je smešten dvorac je zaista nešto posebno.
Ugođaj je kompletan tek kada se sve to vidi...i doživi.
Legende vezane za ovaj dvorac nema.
Možda, doduše i ima nečega ali je onda meni to nepoznato.
Pa ipak, sudbina, ona pisana, kazuje interesantne stvari, možda jednako kao i neke legende.
Solunski front, tacnije 70-ak porodica dobrovoljaca ove epohe, koriste neko vreme kao svoj dom ovo zdanje.
Nasledstvom ćerke, a potom i njenom udajom, te neizbežnim mirazom, imanje pred Drugi svetski rat prelazi u ruke poznatog industrijalca, ali praktično samo da bi dočekalo sudbinu svih imanja, svih industrijalaca i bogatih ljudi...
Konfiskacija, a zatim i smeštanje poljoprivrednog dobra na njega, sudbina je koja je uveliko slutila na potonje zapuštanje o konačan sunovrat sjaja nekada prelepog prizemnog dvorca.
Pa ipak, poneke bajke se i ostvare te današnji vlasnik, akcionarsko društvo, izdvaja značajnu godišnju sumu za održavanje iako koristi tek nekoliko prostorija.
Otud danas dvorac u Hajdučici i izgleda ovako:
Pa ipak, bez parka teško bi bilo doživeti ideju koja je od 1901. godine učinila ovaj deo Banata sasvim drugačijim...
