Objektivom van Srbije - Sveti Stefan, mesto gde za odmor čak i sam Sveti Stefan mora da štedi :)

Kažu kako je skupo ovde, kako je skupo onde, ali naprosto, postoje mesta na kojima kad ne bi bilo toliko skupo, bilo bi - pusto. Zašto je tako, postoji niz objašnjenja, ali ona nam sada nisu preterano bitna, jer prosečnom smrtniku zaista nijedno od njih ne bi pojasnilo šta može da natera nekoga da za svoje uživanje na plaži plati 50 eura, a da pritom dobije na celodnevno korišćenje ležaljku, suncobran i peškir!!??
Oh, da, a pritom je najjeftiniji obrok pica, koja u svojoj najskromnijoj verziji košta čak 14 eura....pa, i za to morate da se zakažete, ne može da tek tako padne napamet i - hajdemo. Ne ide tako...

Dakle, to bi otprilike bilo to. Pa sad, ako smo uspeli da svarimo nadrealni i pohotni pogled u naš džep, onda nam ne preostaje ništa drugo veđ da se malo okupamo u toj gotovo svetoj vodi Svetostefanske plaže, ali i da malo pogledamo oko sebe i shvatimo - vredi li?
Odgovor na to pitanje ja ne znam, ma koliko puta da sam bio na ovom mestu, ali da je lepo i da je skoro vanvremenski na momente, jeste. Uostalom, pogledajmo na slikama to o čemu sam pisao...

Objektivom van Srbije - Segedinsko zimsko prepodne...

U gradu koji je mađarski sinonim ta istoriju, studiranje, saživot raznih nacionalnosti, ali i privlačan šoping, s vremena na vreme je izuzetan doživljaj osetiti njegovu mirnoću i tihu dostojanstvenost tek povremeno prekidanu zvukom tramvaja koji lagano klizi od stanice do stanice.
Baš tako...

Izgleda da je najbolje vreme za ovakav ugođaj negde zimi, u neko od vikend prepodneva, sad, subota ili nedelja, ne znam...a možda je i svejedno, jer... ovakav grad itekako ima šta da pokaže, samo ako držimo oči širom otvorene.

Šine su me fascinirale, prave šine za vozove, ali po njima se kreće tramvaj, nekakav zagonetni šmek te kombinacije za nekoga rođenog uz neke sasvim drugačije tramvajske šine... Otud odsustvo boje u obradi.