Nije najveće, a nije ni najdublje. Nije ni najslanije...i, zapravo je teško reći sa kojim "naj" treba početi o verovatno najneobičnijem jezeru kod nas.
Neki bi se složili i sa ovim prefiksom kada su u pitanju lekovita svojstva, ali ja ću za ovu priliku predstavljanja simpatičnog lekovitog jezerca na samom severu Bačke, osmisliti jedan poseban izraz.
Naj-roze.
Eto, tu smo sigurni da je apsolutno tačno. Naravno, ako ga ne poredimo sa nekim jezerima po drugim kontinentima, ali nama to zaista nije ni važno. Jer, ovo mesto se nalazi na dva sata vožnje od Beograda, odnosno upola od toga u odnosu na Novi Sad, i...možda koji minut više, naravno, u zavisnosti od toga šta usput želimo videti ili se odmoriti. Sva ostala roze jezera na drugim kontinentima su dosta zahtevnija za obilazak pa ih, eto, nećemo ni uzimati u obzir 😀
Šalu na stranu, tokom leta, odnosno dva centralna letnja meseca, ovo jezero zaista poprima roze boju čiji se intenzitet značajno menja u zavisnosti od mnogih spoljnih faktora, pre svega od temperature vazduha, ali i onih najdominantnijih kada su boje u pitanju, svetlosti pod kojom se gledaju, kao i ugla posmatranja.
Ovakve nedoslednosti uzrokovane su istim elementima koji uopšte i daju boju jezeru, a to su pre svega alge i hemijski sastav same vode.
Samo jezero je površine nekih dvadesetak ari i u njemu se ne pliva.
Ne stvarno, mada nije zabranjeno pokušati. Ipak, savršeno se može družiti u jezeru na više načina, upoznavati ili ćutke samo uživati u slanoj vodi plutajući, dokle to broj ljudi u jezeru dozvoljava, ili samo stojeći u onoj dubljoj, ili sedeći u plićoj vodi. Najveća dubina od jedva nešto preko metar ipo, itekako to dozvoljava.
Za šta god da se odlučimo, greške nema.
Izuzetan je osećaj biti u slanoj i toploj vodi jer je najčešće temperatura oko i iznad trideset stepeni, što je većini nas izuzetno prijatno.
Dakako, reč je o termalnoj banji, odnosno vodi, pa te temperature i ne čude.
Ono što je prava priča o temperaturi je da sa dubine od oko hiljadu i četiri stotine metara dopremljena voda iz bušutine, na površinu izbija na sedamdeset drugom podeoku, te se ona mora ohladiti na pomenutih tridesetak stepeni. Poseban ugođaj daju kamenčići kojima je prekriveno dno. Obli, pretežno crni ili tamnije sivi, razlikuju se od onih na samoj plaži, koji su izrazito svetlije boje i značajno kreiraju sjajan ambijent oko jezera.
Ako neko možda očekuje da će rukom sa dna zagrabiti šaku lekovitog blata, mogao bi se i razočarati.
I baš takvo dno, na kome nema blata već blago zaobljenih kamenčića, prijaće mnogima, a usudim se reći i većini nas. Svojevrsna masaža stopala pri svakom pokretu kroz vodu, a ne samo hodanju.
Deset godina banje Pačir.
Taman ima toliko da je puštena ova lekovita voda u vidu jezera na korišćenje.
Za četiri godine takav jubilej će proslaviti i dva zatvorena bazena sa sličnim karakteristikama kao i daleko kapacitetnije jezero, dakle sa istim sastavom i temperaturom vode, čak i istom maksimalnom dubinom od metar i šezdeset...
Ono što bazeni nude u odnosu na jezero su pre svega kupanje i u zimskom periodu ali i sedenje na klupama u vodi, namenski napravljenim prilikom pravljenja bazena. Ipak, ta dva mala jezerca jer su svojim karakteristikama bazeni zapravo baš to, zatvorena jezerca, imaju kapacitet od dve stotine posetilaca, što prema procenjenom kapacitetu velikog jezera, čini svega petinu kapaciteta, ali valja imati u vidu da su različiti nivoi tražnje za brčkanjem u vodi preko leta i preko zime.
No, nisu samo zatvoreni bazeni ono što je čovek ovde uradio. Ne, čak ni približno.
Iako to nije tako čest slučaj, ovde je čovek napravio izuzetan posao, prema mom skromnom mišljenju.
I sam istorijat ove najmlađe banje koja još uvek gradi svoj status u domaćem banjskom turizmu, govori o nadasve pažljivom pristupu problemu prilagođavanja prirodnih resursa komercijalnoj upotrebi.
Istraživanja su nekako bojažljivo počela još 2008. godine ali su cevi kojima je konačno i potekla na površinu lekovita voda, zabodene tek 2014. godine. Dobrim menadžerskim pristupom, paralelno sa punjenjem jezerca, brzo su izgrađeni prateći delovi infrastrukture koji su kultivisali i definisali kao urban taj prostor oko samog jezerca. Četiri godine kasnije, vrata su otvorila i dva mala zatvorena jezerca, zapravo bazena koji su do sada najnoviji objekti banjskog karaktera ovde, dok se rekreativni deo kompleksa zaokružio i ponudom travnatih terena za više namena, skromnim ugostiteljskim kompleksom u kome je autor ovog članka uživao u svom omiljenom specijalitetu ovih krajeva, langošu kao centralnoj šalterskoj ponudi, ali i kompletnoj infrastrukturi jedne savremene plaže koju čini plažni mobilijar od ležaljki i suncobrana, betonirana staza oko čitavog jezera, klupe, kao i kompleksi svlačionica i tuševa, sa izborom u zatvorenom namenskom objektu ili na otvorenom.
Ugostiteljska ponuda zaokružena je i kapacitivnijim restoranom na suprotnom kraju od onog sa šalterskom ponudom, i kada sve ovo oslonimo na već pomenute banjske kapacitete koji se sastoje od zatvorenih bazena i jezera, gotovo da možemo reći da je priča u potpunosti zaokružena.
No, ipak nije, bar ne još uvek.
Iako se do samog kompleksa stiže kvalitetnim, obnovljenim putem, a pred ulazom dominiraju parkinzi solidnog kapaciteta, ipak je baš ovde negde i prostor za dalje obavezno napredovanje ukoliko su ambicije ove Banje na nivou najviših. Bolja povezanost širim putevima, a ako ćemo i detaljnije, bolja označenost i putokazi možda sami po sebi neće vinuti u turističke visine ovo prelepo mesto, ali ukoliko se i doda u priču nekakav smeštaj za noćenje, apsolutno bi se moglo pričati o vrhunskoj vikend ponudi.
A, za sve ostalo....konsultujte se sami sa fotografijama ispod, i one će itekako ispričati ovu priču na svoj način.
Нема коментара:
Постави коментар