Objektivom van Srbije - Dvorac Topolica, rezidencijalno zdanje Kralja Nikole u Baru, lepotan palmama okružen na samoj obali mora

I, odmah da se ispravim.

Naslovio sam ovo umnogome popularnijim, negoli dokumentacionim stilom, veoma svesno, a ubrzo ću pojasniti i zašto sam ovo učinio.

Najznamenitiji, iako ne i najpoznatiji, vladar iz dinastije Petrovića, kraj Nikola II, ovo zdanje nije niti zidao, niti ga sebi namenio, no ipak je ovaj kompleks od davnina prepoznat u narodu kao letnja rezidencija Kralja Nikole II.

Podigao ga je njegov zet, potonji kralj Petar I Karađorđević, koji je ovde živeo od venčanja sa Zorkom, upravo za potrebe njihovog života u Crnoj Gori, ali život je imao drugačije planove za sve njih, uključiv i dvorski kompleks.

Upravo Nikola II Petrović kupuje zdanje podignuto, smatra se, 1885. godine od svoga zeta, ali za svoga sina Danila, te se Vila Topolica kakav je bio neko vreme zvanični naziv ovog dvorskog imanja, zapravo u zvaničnim dokumentima spominje kao Dvorac prestolonaslednika Danila.

Dakle, iako je suštinski svuda, zvanično nigde nema Nikole II, poslednjeg vladara dinastije Petrović.

Naravno, uz bogato nasleđe koje je ostavio za sobom, od najnaprednijeg i najprosperitnijeg perioda Crne gore, pa sve do brojnih objekata koji i danas služe kao čuvari bogate i slavne istorije, ali i kao komercijalni objekti, Nikola II za sobom je ostavio i dosta širi legat vezan za vlastitu ličnost, a kroz koji se može sagledati i upravo ova situacija.

Sve je uradio da bi ovaj kompleks nastao, ali nigde se ne spominje da mu je i pripadao.

Da, Nikola II Petrović mudro je vodio politiku male države, te je jedna neplodna i negostoljubiva priroda nadvladana upravo tom politikom. Shvatajući da će ga konzervativna načela vladanja održati na vlasti, uspeo je da pronađe kompromis između tradicionalnog načina života i vladanja, i savremenih trendova kojima je svet koračao ogromnim koracima napred, udaljujući se sve više od zaostale male države, tek oslobođene od turske vlasti.

Postao je zet Evrope. 

Udavao je kćeri i dvorske dame širom Evrope. te umesto miraza, zapravo dobavljao i ekonomsku korist, kako za sebe, tako i za državu. Održavajući venčane odnose sa vladarskim porodicama, sticao je i njihove naklonosti, i uprkos tome što je državna kasa bila stalno pod zajmovima iz inostranstva, oni začudo nikada nisu prestali da pristižu.

Mudri vladar ostao je daleko najduže od svih iz svoje dinastije na vlasti, a za sobom ostavio daleko poštovaniju i uređeniju državu, kada je usled ratnih dešavanja tokom i nakon Prvog svetskog rata, svrgnut sa vlasti na čuvenoj Podgoričkoj skupštini.

Pored svojih rezidencija u samom Cetinju, Biljarde kao tradicionalnog dvora Petrovića, te Nob+vog dvora građenog za decu svog prethodnika Danila, ubijenog u atentatu, no u koji se ipak sam uselio na kraju, kao i ovog dvorskog kompleksa u Baru, ipak je svoj život okončao u inostranstvu.

Ne nužno loše, ali daleko od države kojom je vladao duže od pola veka i toliko toga joj ostavio.

Vila Topolica, zapravo je jedan od naziva za Veliki dvor kao najveće zdanje kompleksa koji je još obuhvatao i Mali dvor, danas u komercijalnoj upotrebi van zidina samog kompleksa, zatim dve kule stražare, kapelu i zimsku baštu, koja nekako ambijentalno gotovo u potpunosti odudara od ostatka kompleksa.

Upravo ona je dobijena na poklon od Vittoria Emanuela, pa se pretpostavlja da je obilje stakla zapravo deo tadašnjeg modernističkog trenda u Evropi, koji je i u samoj Italiji bio široko prihvaćen.

Park koji okružuje dvor i zaokružuje kompleks, posebna je priča.

Prelep park u kome je savršeno uklopljena ideja vrtova do tada viđenih u Engleskoj i Francuskoj, sa prednjim delom u kome dominiraju palme kao deo mediteranskog ambijenta.

I, konačno, unutrašnjost koju je spram svojih potreba, uredio Zavičajni muzej koji danas gazduje ovim kompleksom.

Kažem danas, jer se u ovim objektima ranije i školovalo, pa čak i živelo u vidu socijalnog zbrinjavanja, no danas je konačno pronašao ovaj dvor svoju najlepšu namenu, te čuva tradiciju, predanja i istoriju za brojne posetioce, dok se šepuri nasred gradske plaže u Baru, naprosto mameći svojim kulama i dverima prolaznike i znatiželjnike, a neretko ugošćava i razne kulturne manifestacije u svom dvorišnom delu kompleksa.