Igrane su...Igrane.
Nema donjih...ali ima Gornjih Igrana.
Doduše, Gornje Igrane su skoro pa sećanje danas.
Smeštene u Biokovu, lagano od njih vremenom ostaje samo tabla na putu i nekoliko kuća pri njemu.
Ipak, podno Biokova, na jednoj od najlepših delova obale...
Igrane.
Ponosne.
Sa zvonikom koji motri na seoce.
Sa kulom koja ga štiti.
Sa četiri stotine stanovnika koji ga grade i drže živim i vrednim posete tolike decenije.
Uvale kao satkane baš za takav ambijent.
Žalo koje sklanja preko zime da ga more ne uzme sebi...ili se u proleće nasipa novo.
Saživot sa prirodom je lep.
...ali je reč o dvosmernoj ulici.
Uzima se i daje.
Tako Igrane žive.
Tako dišu.
Romantika ribarskih koča vezanih u omlenoj luci.
Vaterpolo koji se igra ispred zgrade zadruge maslinarske...
Rekviziti kao što su prese za ceđenje maslina.
I, naravno...savremeni gotelski ambijenti sa prelepim plažama, bazenom...
...i, pre svega pogledom na more i mirisom mora.
Dakako, i Zalina kula kao najpoznatiji detalj.
Uspomena na borbu Zale Antičića sa turskim osvajačima.
Zvonik koji se poput čuvara nadvija nad mestom
Crkva iz čijeg zida niče smokva..
I...ponovo onaj pogled...
...i miris mora.
...borovine...one letnje hladovine koja odmor čini - odmorom.
To su Igrane.
Nekome možda nije mnogo, da...
Pa ipak, nekome su sve.
Onaj ambijent koji očekujemo.
Ono na šta pomišljamo kada poželimo odmor na moru.
Ono nešto zbog čega nam još od Zvonika igraju leptirići u stomaku dok se spuštamo.
...leptirići koji se smire tek kada zagazimo u more iznad kolena.
Da...ono nešto...mogle bi biti baš i Igrane.
Nema donjih...ali ima Gornjih Igrana.
Doduše, Gornje Igrane su skoro pa sećanje danas.
Smeštene u Biokovu, lagano od njih vremenom ostaje samo tabla na putu i nekoliko kuća pri njemu.
Ipak, podno Biokova, na jednoj od najlepših delova obale...
Igrane.
Ponosne.
Sa zvonikom koji motri na seoce.
Sa kulom koja ga štiti.
Sa četiri stotine stanovnika koji ga grade i drže živim i vrednim posete tolike decenije.
Uvale kao satkane baš za takav ambijent.
Žalo koje sklanja preko zime da ga more ne uzme sebi...ili se u proleće nasipa novo.
Saživot sa prirodom je lep.
...ali je reč o dvosmernoj ulici.
Uzima se i daje.
Tako Igrane žive.
Tako dišu.
Romantika ribarskih koča vezanih u omlenoj luci.
Vaterpolo koji se igra ispred zgrade zadruge maslinarske...
Rekviziti kao što su prese za ceđenje maslina.
I, naravno...savremeni gotelski ambijenti sa prelepim plažama, bazenom...
...i, pre svega pogledom na more i mirisom mora.
Dakako, i Zalina kula kao najpoznatiji detalj.
Uspomena na borbu Zale Antičića sa turskim osvajačima.
Zvonik koji se poput čuvara nadvija nad mestom
Crkva iz čijeg zida niče smokva..
I...ponovo onaj pogled...
...i miris mora.
...borovine...one letnje hladovine koja odmor čini - odmorom.
To su Igrane.
Nekome možda nije mnogo, da...
Pa ipak, nekome su sve.
Onaj ambijent koji očekujemo.
Ono na šta pomišljamo kada poželimo odmor na moru.
Ono nešto zbog čega nam još od Zvonika igraju leptirići u stomaku dok se spuštamo.
...leptirići koji se smire tek kada zagazimo u more iznad kolena.
Da...ono nešto...mogle bi biti baš i Igrane.
Нема коментара:
Постави коментар