Ima mesta koja su nastala od dva mesta koja su se vremenom sjedinila.
Naravno da ima.
I ko bi danas mogao znati da su Budim i Pešta bili različiti gradovi...
Jednostavno, sjedinilo se...ostalo tako i danas novi naraštaji ostanu u čudu kako su nekada to bilči zasebni gradovi.
E, nešto manje primera imamo da su se tri mesta sjedinila u jedno.
No, na krajnjem zapadu Srbije, ne samo da su se tri mesta spojila...
...već su se spojile upravo tri - Palanke.
Stara...te, logično, Nova...i, konačno, Nemačka...tri Palanke.
I nekako je bilo i vreme...
Jer naselja nastajahu na ovom prostoru od praistorije jos.
Kao u pesmi koja nam je nekada bila draga i popularna...stihovi govore - dolazili na moj salas vuci, palili ga i Nemci i Turci...baš tako i Bačka Palanka, samo sa manje paleža od salaša iz pesme, poprimaše u svoje atare razne osvajače i starosedeoce...toliko, da je danas teško znati ko je tu starosedelac.
Državna granica...
Sa plaže pogled na Evropsku Uniju.
Hrvatsku, dakako...ali, to je to, kako god da okreneš.
Šetalište...korzo...kako god ko voli...
Nekada je šetalište bilo i više od toga.
Njime su nekada omnibusi prevozili turiste koji su opsedali čak četiri hotela.
Dakako, omnibuse su vukli konji...kao sa razzgednica u crno beloj tehnici...pa onom sepiom zakićenim...da doda šmek slici.
Danas se ta slika malo...pa, recimo...izakala...dotrajala nekako...
Davnašnji turistički sjaj koji je drvorede u parku kraj Dunava činio čuvenim i primamljivim za posete, izbledeo je vremenom.
Lepo je i dalje, da...ali nekako je sve to skliznulo nekom nizbrdicom na koju se oklznula čitava država devedesetih.
Pa opet, ako ikako nekakav put navede namernika na ovu stranu, sledeći Dunav uzvodno od Novog Sada njegovom levom obalom, neće požaliti što je prošetao kroz Bačku Palanku.
U blizini se nalazi i tvrđava Bač, koja je svakako atrakcija koju vredi obići.
U tom slučaju, na dobrom smo putu.
Svaki korak na ovu stranu doneće nešto novo.
Nešto lepo.
Nešto vredno puta...
I, naročito vredno sećanja.
Naravno da ima.
I ko bi danas mogao znati da su Budim i Pešta bili različiti gradovi...
Jednostavno, sjedinilo se...ostalo tako i danas novi naraštaji ostanu u čudu kako su nekada to bilči zasebni gradovi.
E, nešto manje primera imamo da su se tri mesta sjedinila u jedno.
No, na krajnjem zapadu Srbije, ne samo da su se tri mesta spojila...
...već su se spojile upravo tri - Palanke.
Stara...te, logično, Nova...i, konačno, Nemačka...tri Palanke.
I nekako je bilo i vreme...
Jer naselja nastajahu na ovom prostoru od praistorije jos.
Kao u pesmi koja nam je nekada bila draga i popularna...stihovi govore - dolazili na moj salas vuci, palili ga i Nemci i Turci...baš tako i Bačka Palanka, samo sa manje paleža od salaša iz pesme, poprimaše u svoje atare razne osvajače i starosedeoce...toliko, da je danas teško znati ko je tu starosedelac.
Državna granica...
Sa plaže pogled na Evropsku Uniju.
Hrvatsku, dakako...ali, to je to, kako god da okreneš.
Šetalište...korzo...kako god ko voli...
Nekada je šetalište bilo i više od toga.
Njime su nekada omnibusi prevozili turiste koji su opsedali čak četiri hotela.
Dakako, omnibuse su vukli konji...kao sa razzgednica u crno beloj tehnici...pa onom sepiom zakićenim...da doda šmek slici.
Danas se ta slika malo...pa, recimo...izakala...dotrajala nekako...
Davnašnji turistički sjaj koji je drvorede u parku kraj Dunava činio čuvenim i primamljivim za posete, izbledeo je vremenom.
Lepo je i dalje, da...ali nekako je sve to skliznulo nekom nizbrdicom na koju se oklznula čitava država devedesetih.
Pa opet, ako ikako nekakav put navede namernika na ovu stranu, sledeći Dunav uzvodno od Novog Sada njegovom levom obalom, neće požaliti što je prošetao kroz Bačku Palanku.
U blizini se nalazi i tvrđava Bač, koja je svakako atrakcija koju vredi obići.
U tom slučaju, na dobrom smo putu.
Svaki korak na ovu stranu doneće nešto novo.
Nešto lepo.
Nešto vredno puta...
I, naročito vredno sećanja.
Нема коментара:
Постави коментар