Pokušati opisati neka mesta kroz jednu rečenicu uglavnom je preambiciozno.
Kroz naslov?
Preterivanje, u najboljem slučaju. Iako postoje reči koje mogu da opišu izuzetno moćno i slikovito, definitivno postoje mesta koja se nikakvim rečima ne mogu opisati.
A ja sam pokušao da Opatiju opišem naslovom...
Nisam. Samo tako može da zazvuči u prvi mah.
Ne, napisao sam u naslovu samo ono što u meni lično budi Opatija još od verovatno prvog momenta kada sam postao svestan postojanja nečeg ovako specifičnog, nečeg jedinstvenog.
Danas, zadnjeg dana 2016. godine verovatno bi se među fotografijama našlo i nečeg primerenijem hladnom danu u kome ispraćamo staru godinu, ali meni je upravo ovu godinu obeležila Opatija u kojoj sam ponovo uživao, makar na trenutak.
Nije samo Opatija obeležila za mene ovu godinu, ali definitivno sam odlušio baš fotografije Opatije da podelim sa ostalima zadnjeg dana ove godine.
Uspomene su nešto što čoveka drži živim u duhovnom smislu čak i onda kada je spreman na potpunu predaju. Iz njih se crpi ona neophodna energija za nastavak čak i onda kada si siguran da nikakve energije više nemaš.
Verujem da je dobar deo nas u svoj kofer sa uspomenama barem jednom smestio i ovo najstarije letovalište sa istočne strane Jadrana, i verujem da će nekome ovo biti ipak samo podsećanje na Opatiju, a ne i potpuna premijera.
Kako god, fotografija je dosta, ali verujem da šetnja kroz njih apsolutno opravdava svaki minut proveden za računarom dok ovo gledate.
Reči i podatke o ovom predivnom mestu prepustio bih širini interneta, pa bih sada stavio tačku i dalje bih nastavio onim što je i moj objektiv, verujem, a i mene naročito, učinilo srećnim - Opatija!
Kroz naslov?
Preterivanje, u najboljem slučaju. Iako postoje reči koje mogu da opišu izuzetno moćno i slikovito, definitivno postoje mesta koja se nikakvim rečima ne mogu opisati.
A ja sam pokušao da Opatiju opišem naslovom...
Nisam. Samo tako može da zazvuči u prvi mah.
Ne, napisao sam u naslovu samo ono što u meni lično budi Opatija još od verovatno prvog momenta kada sam postao svestan postojanja nečeg ovako specifičnog, nečeg jedinstvenog.
Danas, zadnjeg dana 2016. godine verovatno bi se među fotografijama našlo i nečeg primerenijem hladnom danu u kome ispraćamo staru godinu, ali meni je upravo ovu godinu obeležila Opatija u kojoj sam ponovo uživao, makar na trenutak.
Nije samo Opatija obeležila za mene ovu godinu, ali definitivno sam odlušio baš fotografije Opatije da podelim sa ostalima zadnjeg dana ove godine.
Uspomene su nešto što čoveka drži živim u duhovnom smislu čak i onda kada je spreman na potpunu predaju. Iz njih se crpi ona neophodna energija za nastavak čak i onda kada si siguran da nikakve energije više nemaš.
Verujem da je dobar deo nas u svoj kofer sa uspomenama barem jednom smestio i ovo najstarije letovalište sa istočne strane Jadrana, i verujem da će nekome ovo biti ipak samo podsećanje na Opatiju, a ne i potpuna premijera.
Kako god, fotografija je dosta, ali verujem da šetnja kroz njih apsolutno opravdava svaki minut proveden za računarom dok ovo gledate.
Reči i podatke o ovom predivnom mestu prepustio bih širini interneta, pa bih sada stavio tačku i dalje bih nastavio onim što je i moj objektiv, verujem, a i mene naročito, učinilo srećnim - Opatija!
Нема коментара:
Постави коментар