Teško je u jednom atipičnom ambijentu kreirati nešto tipično, a verovatno je još teže u sredini kakva je beogradska, kosmopolitska i izuzetno široka, dizajnirati usko specijalizovan događaj na kome se očekuje najšira moguća publika. Ni čuvena riblja čorba nije izuzetak, pa manifestacija koja za osnovu ima upravo tekmičenje u umetnosti spravljanja iste, mora svoj sadržaj pojačati i drugim interesantnim momentima. Ovogodišnji Fiš fest kod Donjeg grada, a tik uz Nebojša kulu, doneo je obilje raznovrsnih dešavanja i time ne samo privukao, već i zadržao mnoštvo posetilaca.
Apsolutno ispravna odluka organizatora. Kome god da nisu bili dovoljni riblja čorba iz kotlića i tradicionalni koncerti, mogli su uživati i u ribi na razne načine koja se nudila sa štandova, ali i apsolutno vegetarijanskoj ponudi. Moglo se osladiti sa tezgi prepunih vašarskih poslastica, ali i okrepiti pod suncobranima, ili prošetati malo Dunavskim kejom na kome je bilo još manifestacija kao što je izložba oldtajmera ili takmičenje pasa Dog show, a najmlađi su mogli malo i pojahati ponije.
Takmičenje je dobilo svog pobednika, naravno, ali mislim da je svako ko je došao i uživao makar sat-dva ovde na kraju bio pobednik.
...i, za to mu nije bio potreban nikakav žiri. Svako to zna čim nastupi onaj lep osećaj kompletnosti i zadovoljstva ispunjenošću dana iza sebe. Onaj osećaj kad duboko u sebi znaš da si upisao jednu sjajnu stvar u vlastiti životni CV. Ne neku krupnu koja obeleži deceniju ili napravi prekretnicu u životu, već onu skromnu, lepu, koja dodiruje suštinu i dokazuje da postoje i druge stvari od besmislenog sedenja u kafiću i gledanja ko me to video dok sedim u kafiću...
Da se čovek zasladi, to je jedna stvar. Naići na mađarski kolač sa raznim ukusima, uključiv i čokoladni, e to je sasvim nova dimenzija zaslađivanja. Bar za mene.
A pored nas parada labudova, odjednom...
I negde je morao biti pobednik, probalo se, procenjivalo, ocenjivalo i proglašavalo.
Sve taman kako i treba.
A splav Grozna deca?
Ma naravno, i tako nešto trenutno postoji...
Srećom, Dunavski kej ima još toga da ponudi iako je voda niska pa ambijent i nije reprezentativan baš uvek.
Apsolutno ispravna odluka organizatora. Kome god da nisu bili dovoljni riblja čorba iz kotlića i tradicionalni koncerti, mogli su uživati i u ribi na razne načine koja se nudila sa štandova, ali i apsolutno vegetarijanskoj ponudi. Moglo se osladiti sa tezgi prepunih vašarskih poslastica, ali i okrepiti pod suncobranima, ili prošetati malo Dunavskim kejom na kome je bilo još manifestacija kao što je izložba oldtajmera ili takmičenje pasa Dog show, a najmlađi su mogli malo i pojahati ponije.
Takmičenje je dobilo svog pobednika, naravno, ali mislim da je svako ko je došao i uživao makar sat-dva ovde na kraju bio pobednik.
...i, za to mu nije bio potreban nikakav žiri. Svako to zna čim nastupi onaj lep osećaj kompletnosti i zadovoljstva ispunjenošću dana iza sebe. Onaj osećaj kad duboko u sebi znaš da si upisao jednu sjajnu stvar u vlastiti životni CV. Ne neku krupnu koja obeleži deceniju ili napravi prekretnicu u životu, već onu skromnu, lepu, koja dodiruje suštinu i dokazuje da postoje i druge stvari od besmislenog sedenja u kafiću i gledanja ko me to video dok sedim u kafiću...
Da se čovek zasladi, to je jedna stvar. Naići na mađarski kolač sa raznim ukusima, uključiv i čokoladni, e to je sasvim nova dimenzija zaslađivanja. Bar za mene.
A pored nas parada labudova, odjednom...
I negde je morao biti pobednik, probalo se, procenjivalo, ocenjivalo i proglašavalo.
Sve taman kako i treba.
A splav Grozna deca?
Ma naravno, i tako nešto trenutno postoji...
Srećom, Dunavski kej ima još toga da ponudi iako je voda niska pa ambijent i nije reprezentativan baš uvek.
Нема коментара:
Постави коментар