Dobar dan, ja sam Mihajlo Pupin...kaže miran i topao glas kada se zakorači prvu prostoriju izložbe u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu na najveću interaktivnu izložbu potpuno multimedijalnog karaktera, uz mogućnost da se tradicionalnim čitanjem i razgledanjem zaustavite povremeno i detaljnije pogledate izložene eksponate.
Da li je reč o nečemu zbog čega treba posetiti Srbiju?
Teško...način na koji je približen jedan od najvećih izdanaka ovog naroda je sjajan, ali je u solidnoj meri standardan u Evropi i revolucionaran je uglavnom samo kod nas.
Na pitanje da li treba doći u Beograd i videti ovu izložbu odgovor je sasvim suprotan.
Da, obavezno.
Sa svojom narednom porodičnom generacijom, a istovremeno ojačan i prethodnom generacijom, zaputio sam se na Trg Nikole Pašića u kraj u kome sam odrastao i tamo smo stigli - prerano. Masivna vrata koja ulivaju svojevrsno strahopoštovanje već na prvi pogled bila su zaključana, ali tačno u vreme predviđeno za posete otvorila su se za nas. Upravo tada su me i zapitali moji mladići iz naredne generacije: A šta je Pupin izmislio?
- Uglavnom ništa osim načina da se efikasno upotrebi i koristi već izmišljeno, a to je već zaista široko polje rada. Ustvari, malo je ljudi tako sposobnih u istoriji. Čak su i njegovi pronalasci i patenti bili motivisani i usmereni na praktičnu upotrebu nečeg već pronađenog. Zato je toliko velik i značajan, a srećom, uz naporan rad da se sam snađe u Americi posle polaska iz Banata i vlastitog finansiranja celokupnog svog školovanja, na kraju postane i bogat.
Izložba je sjajna. Sve što bih dalje rekao zvučalo bi kao da ponavljam reči aktuelnog ministra kulture što ne bih voleo, ali bilo bi neizbežno ;)
Iskustvo koje treba steću u svom životu, a pritom ovaj put za jedno takvo iskustvo ne treba nositi pasoš. Ove fotografije teško mogu da dočaraju ni blizu pravu atmosferu, ali će možda nekoga zaintrigirati, a nekoga i podsetiti...
Maštovitost prikaza i korištenja postojećih multimedijalnih rešenja u postavci ove izložbe, verovatno su i najprikladniji omaž celokupnom Pupinovom radu. Znamo za neke mogućnosti, ali smo im kroz izložbu dodelili ulogu kojom nas najbolje približuju čoveku koji je Rendgenove zrake učinio korisnim samo time što je za dobijanje njihovog rezultata vreme skratio sa celog časa na svega par sekundi i time ih uveo u medicinu. Samo to...
Tako je i ova postavka učinila da samo kombinacijom zvučnih efekata, svetlosnih strobova i senzora pokreta zaista na sasvim drugačiji način doživimo pravu moć jednog od najbriljantnijih svetskih umova. Nekoga ko radio talase nije izmislio, več ih učinio upotrebljivima, baš kao i Rendgen. Telefon, eh... Da li se konačno čujemo bez smetnji?
Čujemo se, da, na ovakvoj izlođbi se čujemo. Ko ume da sluša, čuće velikog naučnika, a tehnika se na izložbi postarala za to.
Da li je reč o nečemu zbog čega treba posetiti Srbiju?
Teško...način na koji je približen jedan od najvećih izdanaka ovog naroda je sjajan, ali je u solidnoj meri standardan u Evropi i revolucionaran je uglavnom samo kod nas.
Na pitanje da li treba doći u Beograd i videti ovu izložbu odgovor je sasvim suprotan.
Da, obavezno.
Sa svojom narednom porodičnom generacijom, a istovremeno ojačan i prethodnom generacijom, zaputio sam se na Trg Nikole Pašića u kraj u kome sam odrastao i tamo smo stigli - prerano. Masivna vrata koja ulivaju svojevrsno strahopoštovanje već na prvi pogled bila su zaključana, ali tačno u vreme predviđeno za posete otvorila su se za nas. Upravo tada su me i zapitali moji mladići iz naredne generacije: A šta je Pupin izmislio?
- Uglavnom ništa osim načina da se efikasno upotrebi i koristi već izmišljeno, a to je već zaista široko polje rada. Ustvari, malo je ljudi tako sposobnih u istoriji. Čak su i njegovi pronalasci i patenti bili motivisani i usmereni na praktičnu upotrebu nečeg već pronađenog. Zato je toliko velik i značajan, a srećom, uz naporan rad da se sam snađe u Americi posle polaska iz Banata i vlastitog finansiranja celokupnog svog školovanja, na kraju postane i bogat.
Izložba je sjajna. Sve što bih dalje rekao zvučalo bi kao da ponavljam reči aktuelnog ministra kulture što ne bih voleo, ali bilo bi neizbežno ;)
Iskustvo koje treba steću u svom životu, a pritom ovaj put za jedno takvo iskustvo ne treba nositi pasoš. Ove fotografije teško mogu da dočaraju ni blizu pravu atmosferu, ali će možda nekoga zaintrigirati, a nekoga i podsetiti...
Maštovitost prikaza i korištenja postojećih multimedijalnih rešenja u postavci ove izložbe, verovatno su i najprikladniji omaž celokupnom Pupinovom radu. Znamo za neke mogućnosti, ali smo im kroz izložbu dodelili ulogu kojom nas najbolje približuju čoveku koji je Rendgenove zrake učinio korisnim samo time što je za dobijanje njihovog rezultata vreme skratio sa celog časa na svega par sekundi i time ih uveo u medicinu. Samo to...
Tako je i ova postavka učinila da samo kombinacijom zvučnih efekata, svetlosnih strobova i senzora pokreta zaista na sasvim drugačiji način doživimo pravu moć jednog od najbriljantnijih svetskih umova. Nekoga ko radio talase nije izmislio, več ih učinio upotrebljivima, baš kao i Rendgen. Telefon, eh... Da li se konačno čujemo bez smetnji?
Čujemo se, da, na ovakvoj izlođbi se čujemo. Ko ume da sluša, čuće velikog naučnika, a tehnika se na izložbi postarala za to.
Нема коментара:
Постави коментар