Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

субота, 31. октобар 2015.

U šetnji po Beogradu - Noćna laganica od Kališa do Konja, štraftom...i putanjom zaboravljenih naziva i izraza

Iako ni nalik značajno kao nekada, pozove nešto na stare staze s vremena na vreme. Ređe danas toškove nego nekad noge, dozovu k sebi ponovo kalemegdanske kaldrme, široki frontovi Knez Mihailove, Trga Republike pa ma kako ga danas zvali...
Ređe i sa manje žara nego nekada, ali odazovem se s vremena na vreme i pođem. Prija.
Danju ili noću...nije svejedno, ali užitak mada je drugačiji, nijednom ne izostane. Kad svarim probleme gužvi u centru i nerviranja oko parkinga, tu sam negde gde sam nekada stasavao sankanje na padinama Kališa, zidine Zoološkog, uz flipere u Rupi, viršle iz crvenog kioska na Trgu, dobacivanja i očijukanja na Štrafti od Plavca do Zagreba, pored Snežane i Košave. Danas su to drugi termini, novi a ustvari još stariji, Grčka kraljica i Ruski car su se vratili na svoja mesta ali Plavi jadran i Zagreb su ostali tu negde iza mene...
I drugačijim očima, naravno, danas...pa opet, kao da je sve tu baš kako treba. I novi stari nazivi, i novi izlozi, novi svirači, žongleri, studenti i zaljubljeni parovi...


Šetnja kao i uvek počinje na Kalemegdanu, Kališu koji je danas ipak prevazišao svoj detinjasti nadimak, baš kao i mi koji smo ga nekad tako zvali. Ne smeta, ne...















































I atko, laku noć moj davni Beograde, do nekog sledećeg pohoda u detinjstvo i momačke uspomene...

Нема коментара:

Постави коментар