Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 21. јануар 2015.

Objektivom van Srbije - Bol na Braču, ona čuvena plaža koja menja oblik zavisno od struja i vetrova

Zlatni rat.
Bol.
Brač.
Nije isto, ne, ali najčešće ljudi misle baš na isto.

Veliko a ipak dosta slabo naseljeno srednjedalmatinsko ostrvo smešteno nasuprot poteza Split - Makarska, tokom leta oživi kao i većina turističkih centara na hrvatskom primorju.
Iako trajekti svakodnevno dovoze prepune palube turista u Sumartin i Supetar, te mnogi od njih dalje odu do Povlja, Pučišća, Postira ili Selca, ipak najveću atrakciju većina potraži na suprotnoj strani ostrva.
S pogledom na Jelsu i Vrbovsku na Hvaru, ovom obalom dominira Bol i njegova nadaleko čuvena plaža Zlatni rat kojoj struje umeju da promene oblik dodajući joj onu notu jedinstvenosti koja odlikuje tek retke turističke destinacije.
Konačno, ipak je reč o nečemu što turisti neće ni primetiti, a niti zabeležiti na bilo koji način obzirom da se ova pojava u svom punom sjaju vidi tek iz vazduha, ali to nimalo ne smeta da se nauživa u svemu drugom što nudi ovaj, rekli bi neki, izlog za Raj.


Uploviti, a ne dovesti se u luku, definitivno je poseban doživljaj, obzirom na pogled koji se pruža u tom slučaju.
Čist bonus!
Iy atraktivne luke, laganom dvadesetominutnom šetnjom kroz više nego zanimljiv ambijent šetališta, skulptura, hotelskih zdanja, vidikovaca, predivnih plaža i dosta toga drugog, stigne se i do samog Zlatnog rata. U jednom momentu popodne sa njegove zapadne strane počinju popodnevni talasi, dok je na drugoj strani i dalje mirno. I to je poseban doživljaj.
Hlada, bar ne prirodnog, apsolutno nema. Samo sunce.
Ipak, plaža je toliko zasićena sadržajima da to teško da nekome od mnogobrojnih posetilaca predstavlja preveliku smetnju.

I sad je vreme da se zaustavim, odbacim tastaturu i podelim užitak kroz slike.




































































































Нема коментара:

Постави коментар