Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

уторак, 25. март 2014.

Dvorci i stilska arhitektura u Srbiji - Dvorac Sokolac, Novobečejski čuvar istorije

Izgubiti nešto na kocki i nije bila novina za Lazara Dunđerskog, ne... Tako je živeo, nije mu smetalo. Imao je njuh za posao, i veliku želju za rizikom za stolom sa čojanim stolnjakom. Vratiti izgubljeno preciznim hicem u jabuku na glavi voljene žene, e to je bila novina. Kakav li je to bio adrenalin, i kakva je osoba morala biti ona koja se na tako nešto odluči?

Istorija ili anegdota, teško je reći, ali od svih poznatih ličnosti sa tog mirnog vojvođanskog podneblja, možda i najbolje stoji upravo Lazaru.

Da li je ovo baš dvorac, nije na meni da sudim. Moje je da ga zabeležim objektivom, da prošetom parkom oko njega i nauživam se mira i tišine koji ga tako dostojanstveno okružuju. O da, moje je i da svo to vreme uživam prisećajući se legende o tome kako je Lazar zadržao ovaj kompleks da bi ga kao miraz poklonio ćerki jednog dana. Sve ostalo oko toga da li je ovo baš pravi dvorac ili nije, neka svako za sebe prosudi. Slike su tu, ostaje nam samo da se zamislimo tamo negde, duboko u bečejskoj ravnici i utonemo u maštu koju ovo zdanje neumitno budi već prilikom prolaska kroz kapiju. Neodržavanje kompleksa dodaje još neke molske akorde mističnoj ariji koja tiho izbija svakim korakom kroz kompleks i nije teško zamisliti kakve su se ovde sve čudne, lepe i već pomalo zaboravljene stvari morale dešavati u neko davno doba bez televizije, interneta, struje...






















Нема коментара:

Постави коментар