Izgubiti nešto na kocki i nije bila novina za Lazara Dunđerskog, ne... Tako je živeo, nije mu smetalo. Imao je njuh za posao, i veliku želju za rizikom za stolom sa čojanim stolnjakom. Vratiti izgubljeno preciznim hicem u jabuku na glavi voljene žene, e to je bila novina. Kakav li je to bio adrenalin, i kakva je osoba morala biti ona koja se na tako nešto odluči?
Istorija ili anegdota, teško je reći, ali od svih poznatih ličnosti sa tog mirnog vojvođanskog podneblja, možda i najbolje stoji upravo Lazaru.
Da li je ovo baš dvorac, nije na meni da sudim. Moje je da ga zabeležim objektivom, da prošetom parkom oko njega i nauživam se mira i tišine koji ga tako dostojanstveno okružuju. O da, moje je i da svo to vreme uživam prisećajući se legende o tome kako je Lazar zadržao ovaj kompleks da bi ga kao miraz poklonio ćerki jednog dana. Sve ostalo oko toga da li je ovo baš pravi dvorac ili nije, neka svako za sebe prosudi. Slike su tu, ostaje nam samo da se zamislimo tamo negde, duboko u bečejskoj ravnici i utonemo u maštu koju ovo zdanje neumitno budi već prilikom prolaska kroz kapiju. Neodržavanje kompleksa dodaje još neke molske akorde mističnoj ariji koja tiho izbija svakim korakom kroz kompleks i nije teško zamisliti kakve su se ovde sve čudne, lepe i već pomalo zaboravljene stvari morale dešavati u neko davno doba bez televizije, interneta, struje...
Istorija ili anegdota, teško je reći, ali od svih poznatih ličnosti sa tog mirnog vojvođanskog podneblja, možda i najbolje stoji upravo Lazaru.
Da li je ovo baš dvorac, nije na meni da sudim. Moje je da ga zabeležim objektivom, da prošetom parkom oko njega i nauživam se mira i tišine koji ga tako dostojanstveno okružuju. O da, moje je i da svo to vreme uživam prisećajući se legende o tome kako je Lazar zadržao ovaj kompleks da bi ga kao miraz poklonio ćerki jednog dana. Sve ostalo oko toga da li je ovo baš pravi dvorac ili nije, neka svako za sebe prosudi. Slike su tu, ostaje nam samo da se zamislimo tamo negde, duboko u bečejskoj ravnici i utonemo u maštu koju ovo zdanje neumitno budi već prilikom prolaska kroz kapiju. Neodržavanje kompleksa dodaje još neke molske akorde mističnoj ariji koja tiho izbija svakim korakom kroz kompleks i nije teško zamisliti kakve su se ovde sve čudne, lepe i već pomalo zaboravljene stvari morale dešavati u neko davno doba bez televizije, interneta, struje...
Нема коментара:
Постави коментар