Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Пратиоци

среда, 24. октобар 2012.

Objektivom po Srbiji - Planina Stol, izletište, skijalište, jezero između Malog i Velikog Krša

Gotovo na krajnjem istoku zemlje nalaze se neke od najlepših naših planina veoma neopravdano manje poznate javnosti. Deli Jovan je najčešće poznat iz starih deseteraca, pa i to za one koji su u svom školovanju još imali deseterac kao obavezno gradivo, dok su druge planine iz ovog lanca, kao Veliki i Mali krš, najčešće nepoznate široj javnosti. Nažalost, Goli krš koji se smestio negde između njih deli njihovu sudbinu kada je u pitanju potpuna anonimnost, a itekako može puno toga da pruži gotovo svakome od nas. Upravo najznačajniji vrh ove planine je Stol, kako se često i sama planina naziva, a ono što nudi posle dve etape četrdesetominutnih pešačkih uspona, zaista je iznenađujuće i prelepo.


Prva pešačka etapa počinje u samom podnožju gde se na improvizovanom parkingu ostave prevozna sredstva i izborom između malko dužeg grubog makadamskog puta i daleko strmije eli prelepe livade kao prečice, kreće u prelepu avanturu. Ja sam se opredelio za prečicu i nimalo se nisam pokajao. Izuzetno strma livada obiluje životom poput nekog velegrada. Naprosto sve vrvi u moru biljaka, svaki čas nešto sleće, uzleće, skače, savija vlasti ili lebdi. Upadljivo odsustvo jarkih boja na čitavoj livadi zapanjujuć je detalj za koji nisam našao objašnjenje, ali je kompenzacija u vidu šarolikosti flore i faune fascinantna, pa sam lako prestao da se pitam gde su ti jarki tonovi livadskog cveća koji su nedostajali. Put dalje vodi delimično makadamskim putem, a potom je ponovo pred putnikom izbor između malko oštrije prečice i tog jednoličnog i nimalo komfornog puta. Prečica ponovo, bez razmišljanja i još jedan pogodak!
Šumovita prečica, malo penjanja, a zatim i malo spuštanja, a onda pravo preko ski-staze i žičare do planinskog doma. Prelepo.




Označavanje po planinskim stazama je više nego za pohvalu.











Odmor kod Planinskog doma, razgovor sa planinarima i sjajnim mladim ljudima iz Gorske službe spasavanja i uživanje uz prelepo jezerce i...pogled ka drugoj etapi koju nisam mogao ovaj put da realizujem. Uspon na sam vrh se ne radi u to doba dana, posebno ne u to doba godine zbog prisustva zmija koje ispužu da se sunčaju. Poštujem i uživam u prizoru, a sebi beležim sledeću avanturu u rokovnik.

















Celokupnu prelepu avanturu je svojevremeno kod mene inicirao jedan stravstveni zaljubljenik u prirodu, koji je još lepše slikom opisao ovu predivnu destinaciju i predstavlja glavnog krivca što su ove moje fotografije nastale :)


Нема коментара:

Постави коментар