Mogu li da zamislim nekadašnja stvorenja?
Da, zapravo i mogu. Ne pronalazim nikako sebe kao njihovog savremenika, mada, uz dosta truda, možda bih i to mogao da zamislim, ali...da zamislim ona manja, umiljata stvorenja, vegetarijance, one prosto rođene da budu plen...e, to mi je već teško da zamislim.
Jasno je da su pekinezeri, pinčevi i slične minijaturne verzije kućnih pasa nastale mnogo posle pravih predatora ali teško je poistovetiti se u mislima sa svim onim stvorenjima koja praktično nisu ni imala priliku da porastu okruženi tolikim predatorima. Svrha njihovog bitisanja je bila da odlažu očajnički dan kada će ih progutati jedna od tih nemani.
Kako na kopnu, tako i u moru. Jedino objašnjenje za njihov opstanak je da je njihov reproduktivni stepen dovoljno visok bio da je uspevao da uspešno apsorbuje sve napade predatora i da nadoknadi gubitke iz nepravednih borbi na površini i ispod nje.
Pa, predatore smo već videli, a sa iste izložbe vredi videti i te druge nekadašnje stanovnike mora od kojih neki i jesu verovatno nekom drugom bili predatori, ali su ovima najvećima sasvim sigurno često predstavljali obrok.
Danas je prisutna slična borba između plena i predatora na gotovo svakom koraku u morima i okeanima širom planete, ali dramatičnost koju sasvim sigurno diktira sama veličina nekadašnjih predatora čini savremenu borbu za opstankom daleko blažom. Megalodon u pozadini jedne dobroćudne foke daleko je upečatljivija slika od napada orki na morskog slona recimo...
I sada, evo najboljih kandidata za predatorov plen:
Da, zapravo i mogu. Ne pronalazim nikako sebe kao njihovog savremenika, mada, uz dosta truda, možda bih i to mogao da zamislim, ali...da zamislim ona manja, umiljata stvorenja, vegetarijance, one prosto rođene da budu plen...e, to mi je već teško da zamislim.
Jasno je da su pekinezeri, pinčevi i slične minijaturne verzije kućnih pasa nastale mnogo posle pravih predatora ali teško je poistovetiti se u mislima sa svim onim stvorenjima koja praktično nisu ni imala priliku da porastu okruženi tolikim predatorima. Svrha njihovog bitisanja je bila da odlažu očajnički dan kada će ih progutati jedna od tih nemani.
Kako na kopnu, tako i u moru. Jedino objašnjenje za njihov opstanak je da je njihov reproduktivni stepen dovoljno visok bio da je uspevao da uspešno apsorbuje sve napade predatora i da nadoknadi gubitke iz nepravednih borbi na površini i ispod nje.
Pa, predatore smo već videli, a sa iste izložbe vredi videti i te druge nekadašnje stanovnike mora od kojih neki i jesu verovatno nekom drugom bili predatori, ali su ovima najvećima sasvim sigurno često predstavljali obrok.
Danas je prisutna slična borba između plena i predatora na gotovo svakom koraku u morima i okeanima širom planete, ali dramatičnost koju sasvim sigurno diktira sama veličina nekadašnjih predatora čini savremenu borbu za opstankom daleko blažom. Megalodon u pozadini jedne dobroćudne foke daleko je upečatljivija slika od napada orki na morskog slona recimo...
I sada, evo najboljih kandidata za predatorov plen:
Нема коментара:
Постави коментар