U šetnji po Beogradu - Na peronu sa objektivom umesto kofera, Dunav stanica u Beogradu, stara sećanja sa nekim novim vozovima

Nikada Dunav stanica nije imala tu važnost kao Glavna železnička stanica, to stoji, ali je nekada daleko manja razlika u toj važnosti postojala između najpoznatije dve beogradske žečezničke stanice.
Vremenom je započeta i još uvek nedovršena priča o Prokopu, a naseljavanjem rubnih delova grada dobile su na značaju i neke druge stanice, i Dunav stanica je lagano ostajala tamo gde je bila, sve manje bitna i sve zaboravljenija.
Danas, posle toliko decenija, izgleda mi isto. Šalter sala jeste nekako drugačija, ali malo, zaista malo drugačija.
Peroni?
Isti oni stari, samo su klupe dobile neka nova obeležja, ali umesna, taman toliko da odraze šmek onih silnih decenija koje ne samo da stoje iza Dunav stanice, već su verovatno i najveća vrednost ovog zdanja i cele priče o njemu.

Brze pruge Srbije trebale su baš ovde negde i da počnu. Prvi talas trapavog i, pokazalo se lažnog marketinga sa samog početka devedesetih vezanog za te brze pruge trebalo je da odavde poveže Vršac sa Beogradom.
Mislim da ni danas nemamo to što je tako pompezno najavljivano, ali zato putovanje baš ovom deonicom zvuči pristojno i primereno vremenu ali i društvu danas. Novi setovi tek pušteni u saobraćaj nisu ono što nude TGV, Maglev i slično, ali uz brojna stajanja u sasvim komfornom ambijentu pređu ovu deonicu brže od većine automobila. I dosta jeftinije.
Novi vozovi tiho pristaju na stare perone, gotovo kao da iskazuju poštovanje prema jednoj starici koja je mnogima obeležila živote, a nekima je ta stara dama činila i značajan deo života. Prošlo je kroz Dunav stanicu mnogo radnika na održavanju, mnogo konduktera, mnogo mašinovođda i daleko, daleko više putnika, a svima njima je jedno važno mesto u životu zauzela nepovratno ta ostarela ali i dalje dostojanstvena crvena zgradica i njena dva perona kojima su novi vozovi udahnuli još koji dan života.

Objektivom van Srbije - Bar, šetnja kroz luku podno Rumije

Ukoliko zanemarimo nekadašnji industrijski, a pre svega teretno-tranzitni značaj, i sagledamo Bar isključivo kroz njegov današnji turistički potencijal, verovatno bismo na prvi pogled ubrzo zatvorili korice te kratke knjige...pa ipak, mislim da pravi potencijal ovog gradića ne odslikava baš taj prvi pogled. Naprotiv, mislim da stvari itekako izgledaju drugačije.
Položaj gradića na crnogorskoj obali itekako pogoduje jednom tipu letovanja, a to je onaj tip letovanja u kome imate vlastiti prevoz i veliku želju da obiđete što više.
Ili...nemate vlastiti prevoz ali imate zato dovoljno malo godina i dovoljno puno avanturističkog duha da to uradite autostopom ili javnim prevozom. Nekada je to išlo pod ruku jedno s drugim, danas mi ne izgleda baš tako, ali to je neka druga priča.
Dakle, baza za aktivno letovanje.
Luka za jahticu ili čamac.
Relativno jeftina destinacija za provesti dosta statično odmor.
Dosta solucija, zar ne?

Ako krenemo od pozadi prema toj predloženoj listi razloga za provesti godišnji odmor u Baru, vredi napomenuti da Bar raspolaže pre svega nešto jeftinijim smeštajem u odnosu na ostatak crnogorskog primorja, a uz to nudi i jeftiniji boravak u smislu obilja velikih marketa i sasvim solidne snabdevenosti namirnicama i sličnim. Konačno, ako ste došli vozom, troškovi putovanja su time zaključeni.
Nažalost, plaže nisu baš jača strana, ali zato jesu šetališta pored luke i kroz grad, i ako tome pridodamo i najjače turističko oružje - Stari Bar i Tvrđavu, kompenzacija je tu negde.
Drugi predlog na listi jeste korišćenje blagodeti luke, ali to je rezervisano za relativno mali broj specifičnih gostiju koji bi se koristili blagodetima vlastitih plovila tokom leta, i konačno možda i najatraktivnije od svega jeste to što je od Bara baš sve na obali blizu.
Šušanj, Sutomore i Čanj se nameću kao nešto što je odmah tu, iako i do tamo valja protegnuti noge ili točkove, ali to nije sve, ukoliko se usudimo i malo dalje da odemo.
Najbliže je velika uvala i kamp Buljarica, a odmah do nje i plaža Lučice, pored gradske plaže omiljeno kupalište posetilaca Petrovca na moru.
U istom smeru se ispred same Budve kao najpoznatije, smeštaju i biseri ovog primorja u vidu Miločera i Kraljičine plaže, te samog jedinstvenog Svetog Stefana.
I još dalje za one koji se usude, nalaze se brojne nagrade u vidu uvale Jaz, za kojim slede Tivat, pa zatim i Boka u kojoj se ne zna šta je lepše, i njen najznačajniji biser, Kotor.

Kada se zagrebe putem ka jugu, brojne uvale poput Dobrih voda i Utjehe, te Valdanosa ali i drugih, uvod su u doživljaj koji sleduje svima koji posete Ulcinj, a naročito onima koji vole ono što nude Ada Bojana i plaža Barbana.
Za sve je veoma pogodan Bar kao baza i zato je to moj predlog za one koje privlači ovakav način provoda za leto, u kome se svakog drugog dana obiđe po nešto novo.
A za onaj dan između tih obilazaka ostaje Bar, i na slikama ispod je ono što Bar nudi.

I, one jahte o kojima smo već pričali...

Vojni i sada već policijski brodovi...

Kapetanija, Carina, marina za manje i veće čamce:

Malo noćnog života, recimo...

Da li ovo baš bila poruka: dođite u Bar?
Nisam siguran, ali sasvim je sigurno da bi to trebalo razmotriti ako nas zanima letovanje na crnogorskom primorju.