Da li je lakše da krenemo od početka, ili od najvažnijeg, pitanje je koje i se nametnulo kada sam uzeo da pišem o ovom izuzetnom mestu u Šumadiji.
Od početka je svakako lakše.
Hronologija, pa kada naiđe zanimljivo, a kad manje zanimljivo.
I nije nešto daleko u prošlost čak...
A onda pomislim da se ipak radi o Aranđelovcu.
Sa njim nikad nije lako, a kamoli lakše...
Tako da neću od lakšeg, već od zanimljivijeg. Eto...
Nešto preko dvadesetak hiljada povlaštenih ovde je našlo dom danas, iako su brojke vremenom varirale.
Povlašteni su jer praktično ne moraju da napuštaju grad i njegovu teritoriju da bi uživali u jednoj banji, ali i na jednoj planini. I da bi se potom spustili i na plažu, ali i zavirili u istoriju, pa čak i praistoriju.
A ima i onih istorija koje kreiraju i sadašnjost, i vire u budućnost, onih bliskih, gotovo nedavnih.
Smeštenih između dve planine, a Bo'me ja sam najradije dolazio i preko treće planine, Kosmaja.
Industrija, nekada slavna, ali i vaskrsla poput Feniksa iz pepela devedesetih, vezuje se za Aranđelovac, ali istovremeno se za njega vezuje i priroda koja se verovatno ipak može naći samo ovde, tako raznovrsna, tako čista i tako privlačna.
I....sad bih morao malo da se zaustavim u ovom euforičnom uvodu, i da ustupim sledeće redove nekim konkretnim ilustracijama, za sada opisnim, a potom i fotografijama.
Venčac i Bukulja su planine u čijim se podnožjima ušuškao Aranđelovac, iako, kao što rekoh, čak i kada idem na neku od ovih planina, ja najradije pređem preko Kosmaja čiji obronci dobacuju do same periferije, otkrivajući usput i fantastične pejzaže u ma koje doba godine, čini mi se.
Vode i rude kao bogatstvo ovog kraja, zapravo su srž industrijske boje kojom je, između ostalih, ofarban ovaj gradić, i ne predstavljaju ništa novo, naprotiv, neka istraživanja datiraju i neke davne eksploatacije.
Šetnja Aranđelovcem zanimljiva je kojim god pravcem da se krene, a praktično su nam na raspolaganju tri paralelna pravca, od kojih su dva naročito interesantna.
Kroz sam centar uz glavnu ulicu, Knjaza Miloša, i paralelno sa njom Kralja Petra I koja će nam pružiti uvid u svojevrsni bekstejdž Aranđelovca obzirom da ćemo se tu sresti sa ordinarnim aktivnostima građana, jer ovde su i Dom Zdravlja i pijaca, dok su u glavnoj ulici prelepe fasade gotovo sve poslovnog karaktera.
Teško je odlučiti, pa možda najbolje jednim smerom ovom, drugim onom ulicom.
Relativno mlad gradić, da.
Naselja se pominju i u vreme pada druge Despotovine, i vezuju se za poslednjeg srpskog despota koji je odavde napustio Srbiju pred konačnim naletom Osmanlija, ali sama varoš nastaće ipak tek po odlasku iste te turske okupacione sile u vreme vladavine Miloša Obrenovića.
On će od dva sela u blizini banjskog odmorišta u koje je često svraćao, dati da se formira varoš, a ona će postati Aranđelovac, dok će banjski potencijali postati poznati kao Bukovička banja.
Dakle, ne predaleko u istoriju nastanka, ali time se istorija samog mesta ne može opisati u potpunosti.
Za najdalju istoriju ćemo ipak zaviriti u kompleks pećine Risovača, a kada se upoznamo sa time, valja nam produžiti malo korak do Orašca na mesto Prvog srpskog ustanka bez koga ni Drugi ustanak ne bi imao uspeha, najverovatnije.
No, sva ta istorija odvešće nas i malo u neka vremena kojih se prisećamo, i kojima smo bili savremenici, vremena u kojima neće samo mineralna voda Knjaz Miloš proslaviti ime Aranđelovca na industrijskoj mapi, već će tu biti i drugih, poput Peštana koji proživljava svoju drugu, još snažniju slavu upravo danas.
I tako, neka slavna vremena polako gasnu sa onim zlosrećnim devedesetim godinama prošlog veka, ali se ubrzo baš ovde bude i neka nova imena i brendovi koji se na istoj onoj privrednoj karti zemlje, stabilno pozicioniraju, posebno u proizvodnji građevinskih materijala.
Paralelno sa tim razvojem, Bukovička banja dobija i prave kulise za manifestaciju poput Mermer i zvuci, ali i novijih manifestacija, i polako počinju da padaju neki dotadašnji turistički rekordi.
Transformacija i zapravo evolucija turističke ideje savremenog formata, vidljiva je i sa hotelom Izvor, uz koji je stigao i akvapark sa najvišim vodopadima u zemlji, ali će se potom ta ideja proširiti i na druge segmente privlačenja gostiju, a posebno zanimljiv i čuven postaje gastrološki deo priče, i meni posebno dragi etno ambijenti poput Lovačkog raja recimo.
Shodno ovom razvoju, danas je zaista moguće sagledati Aranđelovac kao jednu izbalansiranu sredinu koja ne zaostaje u privrednom, i pre svega industrijskom razvoju, ali ne nauštrp prirodnih resursa, već naprotiv, negujući iste, te ih dovodeći na nivo održivog, kako je to danas popularno reći.
Obližnje Garaško jezero takođe je nešto što na najlepši način može zaokružiti sveukupnu bogatu i šaroliku ponudu grada, koja odavno prevazilazi nivo izleta, a veoma je objektivno zapitati se da li je dosta čak i kompletan vikend za sve što Aranđelovac nudi.
Konačno, brojne manifestacije, bogata i jedinstvena arhitektura, vidikovac nad gradom u obliku osmatračnice, brojni resursi za osveženje leti, bogata gastronomska ponuda, i muzejska kultura koja vodi od praistorije u jednoj od najlepše osmišljenih prostora pa sve do najznačajnijih istorijskih mesta, i sve to na jednom mestu praktično, uz jednu od najpoznatijih banja, samo po sebi predstavlja neodoljiv poziv na produženi vikend, ili pak nešto duže...deo te dileme se može i naslutiti i iz fotografija pod tekstom, pa uživajmo malo u Aranđelovcu i bez pisanja.
