Gradeći prve srpske države, gradio je i prve srpske manastire.
Da, reč je o Stefanu Nemanji.
I da, reč je o jednom od najlepših i najstarijih manastira srpskih, nastao upravo na mestu ranih srpskih država s početaka loze Nemanjića.
Koliko je taj manastir ostao vezan za svog ktitora Stefana Nemanju, interesantno je i jedinstveno čak.
Veliki vladar, utemeljitelj loze i države potonje, prepustio je presto.
Upravo je u Studenicu otišao.
Kasnije se zamonašio u Hilandaru gde se i upokojio, ali tu se veza između njega i Studenice ne završava.
Ostao je još jedan važan zadatak da se obavi...
Presto je isuviše velik ulog da se ne bi braća posvađala oko njega.
I, tako je i bilo.
Srećom...ne sva braća.
Sveti Sava, najmudriji...poziv braće da ih izmiri dočekao je sa idejom da to učine i on i upokojeni otac im.
Prenese tako Sava i mošti očeve sa sobom, te posle toga one nađoše svoje prebivalište do danas upravo u Studenici.
I tako, konačno se sastaviše ktitor i zadužbina trajno...
Čak 14 crkava, manjih i većih, nalazilo je svoje mesto u kompleksu Studenice. Danas su sačuvane tri...i deo zidina koje se obnavljaju preživeo je vekove i razaranja.
Tako je i sa freskama koje se obnavljaju po najstožim kriterijumima autentičnosti.
Novi konaci izvan zidina danas govore o rešenosti da manastir bude otvoren i za ostali svet koji bi ga posetio, noćio...jer, nije lako stići do njega.
Sve je to jedna lepa priča o novom životu jednog od najstarijih srpskih manastira...
Danas se na svakom koraku može videti kako je istorija ostavljala svoje zapise svuda po Studenici.
Gradnja, pa i rasporedi objekata govore o potrebi da se na neki način zaštiti ili makar pripremi ili upozori na horde koje je srednji vek dovlačio u ove krajeve.
Turske mahom, no beše tu svakakvih pljačkaša u tim teškim vremenima.
Uprkos svemu, Studenica kao jedan od najvažnijih spomenika istorije srpske, te i jedan od najstarijih spomenika istoj, ponosno odoleva vremenu, a lagano i obnavlja svoje ruho...ono ruho koje je njeno pravo bogatstvo...
Da, reč je o Stefanu Nemanji.
I da, reč je o jednom od najlepših i najstarijih manastira srpskih, nastao upravo na mestu ranih srpskih država s početaka loze Nemanjića.
Koliko je taj manastir ostao vezan za svog ktitora Stefana Nemanju, interesantno je i jedinstveno čak.
Veliki vladar, utemeljitelj loze i države potonje, prepustio je presto.
Upravo je u Studenicu otišao.
Kasnije se zamonašio u Hilandaru gde se i upokojio, ali tu se veza između njega i Studenice ne završava.
Ostao je još jedan važan zadatak da se obavi...
Presto je isuviše velik ulog da se ne bi braća posvađala oko njega.
I, tako je i bilo.
Srećom...ne sva braća.
Sveti Sava, najmudriji...poziv braće da ih izmiri dočekao je sa idejom da to učine i on i upokojeni otac im.
Prenese tako Sava i mošti očeve sa sobom, te posle toga one nađoše svoje prebivalište do danas upravo u Studenici.
I tako, konačno se sastaviše ktitor i zadužbina trajno...
Čak 14 crkava, manjih i većih, nalazilo je svoje mesto u kompleksu Studenice. Danas su sačuvane tri...i deo zidina koje se obnavljaju preživeo je vekove i razaranja.
Tako je i sa freskama koje se obnavljaju po najstožim kriterijumima autentičnosti.
Novi konaci izvan zidina danas govore o rešenosti da manastir bude otvoren i za ostali svet koji bi ga posetio, noćio...jer, nije lako stići do njega.
Sve je to jedna lepa priča o novom životu jednog od najstarijih srpskih manastira...
Danas se na svakom koraku može videti kako je istorija ostavljala svoje zapise svuda po Studenici.
Gradnja, pa i rasporedi objekata govore o potrebi da se na neki način zaštiti ili makar pripremi ili upozori na horde koje je srednji vek dovlačio u ove krajeve.
Turske mahom, no beše tu svakakvih pljačkaša u tim teškim vremenima.
Uprkos svemu, Studenica kao jedan od najvažnijih spomenika istorije srpske, te i jedan od najstarijih spomenika istoj, ponosno odoleva vremenu, a lagano i obnavlja svoje ruho...ono ruho koje je njeno pravo bogatstvo...
Нема коментара:
Постави коментар