Malo igre svetla, šminke, kreativnosti i, kao najbitnije, dobra zabava. Ovaj kratak opis foto-seansice možda bude sasvim dovoljno objasnio fotke koje slede. Više stilova, više mašte, sve kao uvertira u verovatno još maštovitiji opus koji bi mogao da usledi. Mystery Z....
Ko je Mystery Z?
Naravno da je to tajna, barem u ovoj foto-seansi, inače...čemu ono Mystery?
Maštovita, kreativna, vredna, celokupan scenski utisak sem osvetljenja njena je zamisao, improvizovana na licu mesta bez ikakve pripreme. Trebalo bi da je ispalo sasvim dovoljno za užitak gledanja.
Naporno raditi?
Nema veze koliko naporno radiš, važno je samo koliko je čovek time ispunjen. Štagod da radiš, ako u tome vidiš svrhu, onda možeš raditi i u rudniku sa sve srebrnim prstenjem na rukama.
Nema pištolja, ali poruka je tu. Ko je razume, taj će je i shvatiti. Jedna od mojih JA - verzija. Pošteno, pa makar i kroz borbu. Kao, recimo Zoro...
A Punk?
Šta sad punk ima sa svim tim?
Ko zna, neko ga nosi u sebi još od sedamdesetih, zaključa ga na više godina negde duboko i samo ga povremeno pušta da umili dušu i evocira sećanja...neko tako, neko ne...
Da li izraz lica kaže - Punk's not Dead!
...ili ipak, možda...is Dead...definitely...
Ne dam se, nema veze...
Možda pronađem nešto novo...nekada....
...nešto gde ću ja ponovo biti JA, a ne ona koja bi trebalo da budem...
Uz vatricu je lakše, hladnoća ume da greje, zavisi kako je čovek doživi...
Treba nekako uvek da budem JA, a meni se sviđa ta - JA.
Ko je Mystery Z?
Naravno da je to tajna, barem u ovoj foto-seansi, inače...čemu ono Mystery?
Maštovita, kreativna, vredna, celokupan scenski utisak sem osvetljenja njena je zamisao, improvizovana na licu mesta bez ikakve pripreme. Trebalo bi da je ispalo sasvim dovoljno za užitak gledanja.
Naporno raditi?
Nema veze koliko naporno radiš, važno je samo koliko je čovek time ispunjen. Štagod da radiš, ako u tome vidiš svrhu, onda možeš raditi i u rudniku sa sve srebrnim prstenjem na rukama.
Nema pištolja, ali poruka je tu. Ko je razume, taj će je i shvatiti. Jedna od mojih JA - verzija. Pošteno, pa makar i kroz borbu. Kao, recimo Zoro...
A Punk?
Šta sad punk ima sa svim tim?
Ko zna, neko ga nosi u sebi još od sedamdesetih, zaključa ga na više godina negde duboko i samo ga povremeno pušta da umili dušu i evocira sećanja...neko tako, neko ne...
Da li izraz lica kaže - Punk's not Dead!
...ili ipak, možda...is Dead...definitely...
Ne dam se, nema veze...
Možda pronađem nešto novo...nekada....
...nešto gde ću ja ponovo biti JA, a ne ona koja bi trebalo da budem...
Uz vatricu je lakše, hladnoća ume da greje, zavisi kako je čovek doživi...
Treba nekako uvek da budem JA, a meni se sviđa ta - JA.
Нема коментара:
Постави коментар