Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

среда, 09. март 2011.

Foto album - Mystery Z oči u oči sa objektivom

Malo igre svetla, šminke, kreativnosti i, kao najbitnije, dobra zabava. Ovaj kratak opis foto-seansice možda bude sasvim dovoljno objasnio fotke koje slede. Više stilova, više mašte, sve kao uvertira u verovatno još maštovitiji opus koji bi mogao da usledi. Mystery Z....


Ko je Mystery Z?
Naravno da je to tajna, barem u ovoj foto-seansi, inače...čemu ono Mystery?

Maštovita, kreativna, vredna, celokupan scenski utisak sem osvetljenja njena je zamisao, improvizovana na licu mesta bez ikakve pripreme. Trebalo bi da je ispalo sasvim dovoljno za užitak gledanja.



Naporno raditi?
Nema veze koliko naporno radiš, važno je samo koliko je čovek time ispunjen. Štagod da radiš, ako u tome vidiš svrhu, onda možeš raditi i u rudniku sa sve srebrnim prstenjem na rukama.




Nema pištolja, ali poruka je tu. Ko je razume, taj će je i shvatiti. Jedna od mojih JA - verzija. Pošteno, pa makar i kroz borbu. Kao, recimo Zoro...




A Punk?
Šta sad punk ima sa svim tim?
Ko zna, neko ga nosi u sebi još od sedamdesetih, zaključa ga na više godina negde duboko i samo ga povremeno pušta da umili dušu i evocira sećanja...neko tako, neko ne...

Da li izraz lica kaže - Punk's not Dead!


...ili ipak, možda...is Dead...definitely...


Ne dam se, nema veze...


Možda pronađem nešto novo...nekada....


...nešto gde ću ja ponovo biti JA, a ne ona koja bi trebalo da budem...




Uz vatricu je lakše, hladnoća ume da greje, zavisi kako je čovek doživi...


Treba nekako uvek da budem JA, a meni se sviđa ta - JA.



Нема коментара:

Постави коментар