Kralj Aleksandar I Karađorđević odluči da se skući, rekao bi prost narod. Naravno, malo se drugačije kućio negoli baš taj prosti narod, ali tako i dolikuje ne samo dinastičkom vladaru, već i reprezentu države kojom je vladao. Možda i za nijansu skromnije od onoga što bi nalagala jedna takva titula, a ponajviše uloga koju je kao reprezent države imao.
No ono što je možda moglo biti manje skromno, definitivno je nadoknađeno ukusom dizajna, te je iz toga ponikao konačno i Kraljevski kompleks na Dedinju, danas uglavnom poznat kao Beli dvor, što je jedan nesrećno sročen sinonim kojim se diskvalifikuje upravo Kraljevski dvor, daleko veći od dosta poznatijeg Belog dvora. Iako oba dvora pripadaju istom kompleksu, ništa manje ne plene ni ostale građevine i dizajn oko ova dva Dvora, pa ću na ovim stranicama u serijalima pokušati da u pet nastavaka približim ovaj jedinstveni kompleks što detaljnije. Serijal će obraditi Kraljevski dvor spolja i iznutra, zatim Beli dvor izvana, i njegov enterijer, a u zadnjem nastavku prošetaćemo se i ostalim značajnijim objektima Kompleksa.
U ovoj uvodnoj epizodi fokus će biti na Kraljevskom dvoru koji je Kralj Aleksandar zidao sredinom dvadesetih godina prošlog veka sebi, a u istoj epizodi nastojaću da prikažem spoljnu arhitekturu, jer će se sledeća epizoda baviti enterijerom i raskoši skrivenoj kada se vrata Dvora otvore.
Srpsko-vizantijski stil gradnje uočljiv je odmah i naprosto je svakome jasno da je upravo taj arhitektonski izbor ono što je prva stvar, nešto što ne samo reprezentuje tadašnjeg vladara i državu kojom vlada, već i simbolično insistira na istorijskom duhu koji je vekovima nastajao baš na ovim prostorima. Upravo onako kako Versaj opisuje raskošnu i pomalo raskalašnu vladavinu Lujeva, kao što Šerburn jasno odslikava Habsburge, te Vindsor nekadašnje vladare kraljevstva u kome sunca nikada nije nestajalo. Upravo sa takvim prvim utiskom i kreće ova foto priča u pet nastavaka.
Sa Pevčevom terasom završavamo ovaj obilazak, obzirom da smo pred delom koji Kraljevska porodica koristi privatno, i taj deo treba poštovati. Nije reč o nekakvom skrivenom luksuzu, već o skromnom ali prelepom delu kompleksa gde bi svako rado popiio svoju prvu jutarju kafu...naravno, u proleće, leto, eventualno neku topliju jesen :)
No ono što je možda moglo biti manje skromno, definitivno je nadoknađeno ukusom dizajna, te je iz toga ponikao konačno i Kraljevski kompleks na Dedinju, danas uglavnom poznat kao Beli dvor, što je jedan nesrećno sročen sinonim kojim se diskvalifikuje upravo Kraljevski dvor, daleko veći od dosta poznatijeg Belog dvora. Iako oba dvora pripadaju istom kompleksu, ništa manje ne plene ni ostale građevine i dizajn oko ova dva Dvora, pa ću na ovim stranicama u serijalima pokušati da u pet nastavaka približim ovaj jedinstveni kompleks što detaljnije. Serijal će obraditi Kraljevski dvor spolja i iznutra, zatim Beli dvor izvana, i njegov enterijer, a u zadnjem nastavku prošetaćemo se i ostalim značajnijim objektima Kompleksa.
U ovoj uvodnoj epizodi fokus će biti na Kraljevskom dvoru koji je Kralj Aleksandar zidao sredinom dvadesetih godina prošlog veka sebi, a u istoj epizodi nastojaću da prikažem spoljnu arhitekturu, jer će se sledeća epizoda baviti enterijerom i raskoši skrivenoj kada se vrata Dvora otvore.
Srpsko-vizantijski stil gradnje uočljiv je odmah i naprosto je svakome jasno da je upravo taj arhitektonski izbor ono što je prva stvar, nešto što ne samo reprezentuje tadašnjeg vladara i državu kojom vlada, već i simbolično insistira na istorijskom duhu koji je vekovima nastajao baš na ovim prostorima. Upravo onako kako Versaj opisuje raskošnu i pomalo raskalašnu vladavinu Lujeva, kao što Šerburn jasno odslikava Habsburge, te Vindsor nekadašnje vladare kraljevstva u kome sunca nikada nije nestajalo. Upravo sa takvim prvim utiskom i kreće ova foto priča u pet nastavaka.
Sa Pevčevom terasom završavamo ovaj obilazak, obzirom da smo pred delom koji Kraljevska porodica koristi privatno, i taj deo treba poštovati. Nije reč o nekakvom skrivenom luksuzu, već o skromnom ali prelepom delu kompleksa gde bi svako rado popiio svoju prvu jutarju kafu...naravno, u proleće, leto, eventualno neku topliju jesen :)
Нема коментара:
Постави коментар