Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

понедељак, 18. фебруар 2019.

Objektivom van Srbije - Zagreb, prestonica na Savi, skoro čitav milenijum stara

Kažu, od dva brežuljka...
Dakle, ne tako bogato kao Rim...brežuljcima, naravno.
Ipak, u slučaju Zagreba, i ta dva su bila dovoljna.
Crkveni Kapitol.
Građanski Gradec. Gornji grad...
Danas prošetati između njih, učini da se čovek začudi pomalo, jer...
Kratka je to šetnja da bi se takva dva mesta spajala uopšte..
Da, kratka..za ono što danas predstavlja Zagreb.
Pa ipak, baš tako je nastao nekada.
I rušen je. Ne tako često, posebno u odnosu na druge gradove sa kojima je paralelno funkcionisao, ali video je smrti, razaranja i paljenja. Ono što je danas najbitnije je i da je građen.
Dograđivan novim...
...a sačuvan u starom jezgru.
Austrougarski šmek daje mu onu tajnu notu glamura koja kompoziciju čini savršenom.
Tramvaji kao svojevrstan zaštitini znak.
Stare zgrade blještave kao da su nekidan podignute...
Crkve, Katedrala, trgovi, Zoo vrt, Botanička bašta, stadioni, bazeni, parkovi, Uspunjača...sve što jedna Stara dama treba da ima.
Tu negde, na obali Save.
Jedna od dve prestonice na ovoj prelepoj reci.
Doduše, možda za koju godinu i treća siđe do te reke negde na njenom ranijem toku, ali zasad nije...
Do tada - Zagreb.


Priča o Zagrebu je veća od onoga što može opisati nekoliko slika i reči.
Priča o Zagrebu zahteva više čula da bi se ispričala.
Ta priča se uglavnom teško priča.
Jednostavno, priča o ovakvom gradu se doživljava...


Smena novije i starije arhitekture nadomak Maksimira koji je dom fudbalu, egzotičnim i divljim životinjama, te mnogobrojnim posetiocima željnih šetnje po travnjacima, mešu drvoredima i pored jezeraca...




I Nj.V. zagrebački Tramvaj.






Trgovi i nezaobilazni golubovi kao njihovi najuporniji posetioci...





Paviljon...itekakav.
Meštrovićev.











Centar svih centara.
Čuveni spomenik.
Bivša Gradska kavana...sada se drugačije zove ali za nekoga je to i dalje ona ista...






























Uz sve lepote Gradce i Kaptola, laganim korakom preko kaldrme prepune istorije...














Uspinjača koja začudo ipak ne radi baš često.







I veličanstven pogled zbog koga su neki možda ia zaključali svoju ljubav :)


Нема коментара:

Постави коментар