Nešto kao reč dobrodošlice...



Kao i u fotografisanju, tako i u izboru i prikazu fotografija na stranicama pred nama, trudio sam se da na neki vedriji i lepši način istaknem one izuzetnije momente iz relativno dosadne svakodnevnice i obogatim ih fotografijom koja bi mogla gledaoca da bar nakratko odvuče na neku drugu, lepšu stranu.
Ne znam da li sam i koliko uspeo u tome, ali znam ko će znati... svako ko se zadrži na ovim mojim stranicama.

Svakom posetiocu želim da uživa na stranicama ovog Bloga bar upola koliko sam ja uživao u ideji da neke svoje lepe momente podelim sa drugima.

Претражи овај блог

Читаоци

Prati Blog preko elektronske pošte

недеља, 11. март 2018.

Objektivom van Srbije - Škofja Loka, dodir srednjevekovnog šarma u jednom dahu

Zima, sneg...
Ne znam...
Nekako mi se uvek Škofja Loka prikazivala tako.
Belo.
Zavejano.
Koliko god da tragao po svojim sećanjima, mislim da nikada nisam video ovaj gradić u nekom zelenijem ambijentu. A šteta što nisam.
I zaista bi bila šteta za svakoga ko se nađe u Sloveniji da se ne zaputi na malu šetnju nekih dvadesetak kilometara od Ljubljane.
I to u neko proleće ili leto, još bolje.
Naravno, pasionirani skijaši posmatraju to drugačije.
Skofja Loka je danas verovatno najočuvanija srednjevekovna utvrda u Sloveniji a da se pritom koristi intenzivno za život i rad.
Krajem prvog milenijuma nemački car Oton II je podario ovo područje biskupima, a oni su tada počeli i sazidali utvrdu na brdu koja i danas ponosno nadgleda čitav gradić.
Vremenom su se ljudi naseljavali naokolo i tako je nastalo naselje koje je par stotina godina kasnije opasano bedemima koji i danas stoje gotovo netaknuti.


I tako, lagano dve reke baš ovde grade treću, i tako jedan miran i nešto sporiji život teče kroz ove srednjevekovne zidine, ali i veoma savremene turističke momente kojih ima na svakom koraku.
Škofja Loka je gradić koji svakako treba obići.
Treba ga udahnuti otvorenih misli, zatvorenih očiju i punim plućima.
Udahnuti i zadržati taj dah koliko god je moguće.
Jer...vredi!









Ući sa jednog od mostova predstavlja zaista posebnu draž u svemu.
Koji god most da se odabere...










U Sloveniji uglavnom kad ne ideš gore, to znači da ideš dole.
Mada, to je samo - uglavnom. Ima i ravnog između, naravno :)







Najstarije zdanje oko koga se sve i stvorilo kasnije, danas je svojevrstan muzej koji ima i deo na otvorenom, doduše ne tako bogat i reprezentativan, ali efikasan za onoga ko bi zavirio malo u nekadašnji stil života u Srednjem veku.
























Novo ruho za mesto lokalnog okupljanja u centru, podno zidina. I za turiste, i za domaće.
Win-win, kako bi se reklo danas.















































Нема коментара:

Постави коментар