Kako vreme odmiče i kako ređam svoje članke i objave, tako sam sve manje voljan da tekstom upotpunjujem utiske koje donose fotografije. Zapravo, možda nisam manje voljan što se spremnosti da napišem koju reč tiče, nego me stalno proganja utisak da bi slike zaista mogle da kažu ne samo više od reči, već i da ispričaju sve ono za šta ne bismo ni pronašli dovoljno dobre nizove slova...
Konačno, posle prve objave o najlepšem domaćem zamku Fantast kod Bečeja i njenog zaista velikog i za mene iznenađujućeg uspeha, rešio sam da malo zavirim i unutra objektivom i da konačno zaokružim ovu predivnu sagu o ne tako davnim, romantičnijim i dosta sporijim vremenima...
Šta se može realno dodati?
Možda je pomalo pretenciozno, ali mislim da je svaka fotografija drugačija, zanimljiva, ne znam... Već drugo godišnje doba, čak i drugo doba dana... Mislim da Fantast mogu slikati iznova i iznova i uvek će biti drugačiji, lepši, zanimljiviji...
Konačno, posle prve objave o najlepšem domaćem zamku Fantast kod Bečeja i njenog zaista velikog i za mene iznenađujućeg uspeha, rešio sam da malo zavirim i unutra objektivom i da konačno zaokružim ovu predivnu sagu o ne tako davnim, romantičnijim i dosta sporijim vremenima...
Šta se može realno dodati?
Možda je pomalo pretenciozno, ali mislim da je svaka fotografija drugačija, zanimljiva, ne znam... Već drugo godišnje doba, čak i drugo doba dana... Mislim da Fantast mogu slikati iznova i iznova i uvek će biti drugačiji, lepši, zanimljiviji...
Нема коментара:
Постави коментар