Neko će reći da je druga najniža, a neko da je najniža planina u Šumadiji, a ja mogu reći da ni jedni ni drugi možda ne greše.
Jer, da nije Avale koja jedva da je ispunila uslov da bude planina, i među planinama se obrela zahvaljujući nešto više od desetak metara kojima nadvisuje propisanu visinu od pet stotina metara, dileme ne bismo imali.
No neki Avalu vide i kao planinu u Šumadiji, a neki ne, i posle velikog širenja Beograda, jasno je da su nedoumice vezane za područje Šumadije zahvatile i samu Avalu.
Pa ako smatramo Avalu šumadijskom planinom, onda je Kosmaj druga najniža planina u tom velikom prostanstvu centralnog dela zemlje, a za one koji ne vide Avalu u Šumadiji, Kosmaj će biti najniža šumadijska planina. Eto, to je ta razlika, zapravo kad razmislim, nikome važna zaista...
Bio na začelju u planinskoj smotri ili tek jedno mesto pored, Kosmaj je sa svojih 626 metara sve samo ne visoka planina, ali je dominantna geografska odrednica, i pre svega veoma privlačan, a na momente i impresivan pravac za beg u prirodu.
Od Beograda udaljen tek nekih pedesetak kilometara, najčešće i jeste jedna od rado biranih vikend ili izletničkih destinacija, a sve češće je i mesto na kome niču raskošne vikendice, pa i luksuzna vikend naselja.
Na Kosmaj se može gledati sa više strana, iz više uglova i na više načina, i svaki taj pogled može potpuno isključiti neki drugi pogled, ali se kompletna slika o ovoj izrazito šumovitoj planini, neće promeniti.
Naprotiv, svaki novi pogled će tu sliku dopuniti i dodatno pojasniti.
Ono što je markantno i pada u oči, jeste da Kosmaj kao da ima više vrhova, koji se jedva nešto uzdižu nad sedlima i prevojima koji ih okružuju, ali pogled će nam uvek privući, i sa daljine od par desetina kilometara, pre svega monumentalni spomenik, jedan od najvećih u zemlji. U pitanju je spomenik borcima iz regionalnih partizanskih jedinica, odnosno Kosmajskog odreda, podignut na samom početku sedamdesetih godina prošlog veka, i njegova impozantnost se iz prve ruke može osetiti kada se stane ispred, ili čak usred njega, pa pogleda uvis ka kracima koji simbolizuju iskre otpora. Čovek se oseti veoma malo tada...
Drugi pogled na Kosmaj, i na jedan od njegovih niskih vrhova, prikovaće za sebe i meteorološka stanica, odnosno balon oko radarske stanice. I to je karakteristično za ovu planinu, jer najčešće se meteo radarske stanice ne vide izdaleka, već samo odozgo, sa visine, dok je ostale perspektive sakrilo drveće na planinama.
Dvadeseti vek će tek doneti i poglede na Kosmaj slične današnjima, relaksacioni i turistički kolorit kojim je danas obojena svaka asocijacija na ovaj planinski greben, i to sa fokusom na pošumljena pobrđa, bez velikih planinskih visova i kota. Reklo bi se, idealana scenografija za vikendicu i izletničko zaokruživanje kvalitetnog urbanog života stanovnika prestonice, ali i meštana Sopota i Mladenovca između kojih se praktično planina i smestila.
Etimologija naziva Kosmaj uvezana je sa istorijom ove planine.
U nazivu imamo i keltskog, ali i predindoevropskog, što je gradilo Kosmaj kao kovanicu koja bi značila da je reč o šumskoj planini, ali Rimljani su ovde videli utočište svoje boginje Maje, što je opet preoblikovalo naziv prema njihovom govoru, a mi smo ga ovakvog nasledili bez suvišnih diskusija do današnjih dana 😀
Prema nedavnim istraživanja, izgleda da je potvrđena teza da se ruda gvožđa ovde iskopavala čak i pre Rimljana, što istorijski značaj Kosmaja proteže i u dosta davniju prošlost. I upravo Rimljani su ostavili i neke tragove na jednom sakrivenom vodopadu na Kosmaju, neke zidove spram kojih se nazire značaj Kosmaja za to doba, ali su tragove ostavljali i drugi, sve do savremenih civilizacija, pa danas ovde imamo i neke manastire poput čuvenog manastira Tresije, ali i nešto manje poznatog, ali ništa manje lepog Pavlovca.
Istorijski tragovi označiće i čuvenu Kolubarsku bitku u kojoj je slavna Timočka divizija ovde na sebe primila glavni teret udara, a u spomen na njihovo herojstvo, stradanje, te učešće u ovoj velikoj pobedi, postoji i spomen obeležje Kosturnice koje vredi obići.
A, ako ćemo pravo, Kosmaj nije istorijska, pa ni duhovna priča primarno. To su tek, na neki način, dopunski sadržaji kojima se može zaokružiti ponuda ove planine, dok je oštrica kojom Kosmaj seče konkrenciju kaljena na ideji boravka u prirodi i praktično stapanja sa njom.
Nema tu nekih netaknutih delova, nekih prašuma kojima ljudska noga nije hodala, ali baš u tome i jeste čar.
Neurbanozovano u meri koja uništava smisao, ali prilagođenu laganom stepenu avanturizma i rutizma, kosmajsko šarmantno pobrđe doneće dah prirode i onima spremnim da manje žrtvuju da bi se sreli sa prirodom oči u oči.
Do većine se tačaka može stići vozilom, štaviše asvaltom, ali je to nekako više mogućnost koja nas lakše pokrene iz fotelje, i koju spontano napuštamo kada nas očara lepota tih krošnji koje pružaju hlad čak i u najvrelijim danima. Ničim izazvani, podsvesno ostavljamo vozilo negde blizu, ali ne i uz sam cilj.
Jer, peške do tog cilja, to je tek ispunjen cilj.
U podnožju Kosmaja nam se krije i Selters banja, a postoji i nekoliko jezera u tim podnožjima, od Dubokog potoka sa jedne, do Markovačkog jezera sa druge strane, a etno sela i poznati restorani posvuda, ohrabriće i najokorelije komformiste na izlet koji će dugo pamtiti po lepom.
Na koncu, nekoliko bazenskih kompleksa od kojih je najčuveniji Tenesi, takođe su inicijalna kapisla mnogima, te tako dan ili pak vikend proveden na ovoj planini, definitivno postaje događaj ne samo za pamćenje, već i za ponavljanje.
Nabrajanje razloga za posetu Kosmaju ovde ne mora da se završi, ali se nekako valja i zaustaviti, jer kome ništa od nabrojanog nije dovoljno privlačno, teško da će ga privući i još neki od sadržaja poput ergela na kojima se mogu jahati konji, ili pak piti pivo u nekim ličnim proizvodnjama malog obima, tako da ću se ovde i zaustaviti sa nabrajanjem mojih vrednosti ove veoma mi drage planine, a napustiću tastaturu ustupivši reč fotografijama u kojima se zaista može uživati.
