Objektivom po Srbiji - Jezero Rosić, jedno od najčistijih jezera kod nas

Plivanje za Časni krst je tradicija u Srbiji. 

Velika i značajna. Jedna od poslednjih u kojoj se na fizičkom planu takmiče i odmeravaju mladi u duhu davnašnjih vremena.

Bar oni koji tog prohladnog januarskog dana nisu ostali u toplini svojih soba, prepušteni lajkovanjima i statusima sa društvenih mreža, što je jedna nova realnost, i da ne bude iznenađenja, izgleda i nova tradicija.

E baš ovi drugi koji širom Srbije na Bogojavljanje posle lekarskog pregleda hrabro ulaze u hladnu vodu sa svega nekoliko stepeni iznad nule su pravi junaci, da, ali šta onda reći za one koji su u tu svrhu morali da razbijaju led na svom jezeru?

O da, itekako da razbijaju led...

Na nekih šest stotina metara iznad mora u visini, na obroncima Divčibara od kojih je udaljeno nešto manje od desetak kilometara, Bogojavljanje ume da nema milosti prema jezeru na kome se odmerava hrabrost ali i psihička i fizička sprema u lovu na Časni krst.

Jezero Rosić, ili Rosići, zavisno od toga sa kim se priča, je upravo to mesto a mladi junaci iz Kosijerića i okoline, tu su da zablistaju pred svojim ponosnim starijim generacijama, usred tek izlomljenog leda i nekoliko minuta najvećeg smrzavanja u životu!

No, srećom, okovano ledom ovo jezero je na svoj način bajkovito, ali kratko.

Uglavnom nema tog leda, a kada nema leda, priča je dosta privlačnija, naravno.

Jezero u svom punom sjaju je nekako skrojeno za sunčano vreme, od proleća do jeseni, i to zbora nema.

Priroda je neumoljiva, i daje svoju konačnu reč upravo tada, kada se plavetnilo neba suprotstavi odbljeskom zelenilu četinara i kada se između njih, kao nekakav mirotvorni korpus, umetne poneki beli oblak, tobož nezainteresovan za vlastiti odraz u prelepom planinskom jezeru...

To je prizor koji uzdiže ovo jezero veoma visoko na lestvici najprivlačnijih, i to je prizor zbog koga vredi prevaliti koji kilometar, i žrtvovati koji sat putovanja zarad jednog od najlepših prizora koje ova naša lepotom bogata zemlja, nudi.

I tako ovo natezanje između odraza plavetnog neba i zelenih četinarskih obalskih stražara uz neupadljivo mešanje oblaka i odsjaja sunca na površini, traje još od 2009. godine kada je jezero i nastalo.

Jedan dobroćudni, nenametljivi i neupadljivi potok sa bistrom vodom, ispunio je san svakog potoka.

Postao je jezero. Prelepo jezero.

Štaviše, jedno od najlepših.

I kad razmisliš malo, šta jedan prosečan potok, donekle čak i stidljiv, više i može da očekuje?

Ne, to je definitivno to. Teško da može više da očekuje jedan potok, pa makar i tako bistar da je spreman da uđe u legendu.

I kako dalje, kada je ispunjen san potoku?

Pa, dalje kroz jezero nepunih pedeset metara široko, i tri puta duže.

Kroz jezero koje ima jedan mol, jedan čamac, jedan barjak i zastavu i jednu branu.

I ne pitajte me kako, ali obale ima dve, baš kao i ostala jezera, ali...sve ostalo ima po jedno.

Jedno izletište podno brane, jedno ložište za roštilj, jedna autentična vodenica kojoj je utekao potok, te više nije u funkciji, ali tu je.

Da podseti, da priseti...da pokaže kako je nekada to bilo.

I nema samo tog broja jedan, i te dve obale. Ne, ima i drugih nekih brojeva.

Broj pet je u metrima izmerena najveća dubina. I baš ta brojka garantuje da ima mesta i za kupače, i za ribe.

I, dakako, za ribolovce. Jer, gde je riba, teško da nećemo makar jednoga naći...

A kada nabrajamo te brojeve, postoji i jedna nula. 

I ta nula je broj farmi, kamenoloma, rudnika i industrijskih zagađivača raznih vrsta i podvrsta.

Jedna sjajna i velika nula.

Ko bi rekao da nula može biti i tako pozitivna, a da i dalje ostane neutralna brojka?

I dalje bih spomenuo samo još jednu brojku, i prepustio bih baš njoj ovo naše prelepo jezero.

To je brojka od tridesetdve fotografije koje slede i nadam se da će pomoći u uživanju, makar delić onog užitka koji nas čeka negde na nekoj od obala ovog jezera, usred čistog vazduha, još čistije vode i najčistijeg ambijenta za provesti vreme sa nekim dragim ili čak sam sa sobom i svojim gresima i mislima, radovanjima i planovima kojima ovakvo mesto samo pojača kontraste, i postanu jasnije, oštrije i dokučivije nego inače...