O zimi je teško nešto reći, a da to već drugi nisu znali. Bojim se da je sve teže nešto o zimi i uslikati, a da to već prethodno nije viđeno, ali tu bih se već pre isprobao negoli sa rečima.
Zapravo, šta tačno treba reći o godišnjem dobu čije nas prve asocijacije neumitno vuku ka sankama, toplim džemperima, belini na sve strane ili dimu iz odžaka?
Često se to zapitam pred sam dolazak zime i ma koliko da ne umem da pronađem jasan odgovor, čim zima krene, o njoj i ja, ali i svi drugi, imamo ponešto da kažemo.
Sa rečima se, znači, nekako izborimo i o svakoj novoj zimi imamo ponešto novo da kažemo, a one prethodne teško, iako dosta rado, zaboravimo. Sa fotografijom, zima ume biti opisana onim neizrečenim rečima, slovima i rečenicama, dovoljno da razgovor takve vrste o zimi, bude opširan i detaljan, a u isto vreme tiši i nečujniji od laganog zimskog vetra koji zagudu s vremena na vreme kroz ogolele krošnje, koliko da bi skinuo malo snega sa njih. Da vidimo umem li ja sa čitaocem da vodim takav razgovor samo sa fotografijom...
Zapravo, šta tačno treba reći o godišnjem dobu čije nas prve asocijacije neumitno vuku ka sankama, toplim džemperima, belini na sve strane ili dimu iz odžaka?
Često se to zapitam pred sam dolazak zime i ma koliko da ne umem da pronađem jasan odgovor, čim zima krene, o njoj i ja, ali i svi drugi, imamo ponešto da kažemo.
Sa rečima se, znači, nekako izborimo i o svakoj novoj zimi imamo ponešto novo da kažemo, a one prethodne teško, iako dosta rado, zaboravimo. Sa fotografijom, zima ume biti opisana onim neizrečenim rečima, slovima i rečenicama, dovoljno da razgovor takve vrste o zimi, bude opširan i detaljan, a u isto vreme tiši i nečujniji od laganog zimskog vetra koji zagudu s vremena na vreme kroz ogolele krošnje, koliko da bi skinuo malo snega sa njih. Da vidimo umem li ja sa čitaocem da vodim takav razgovor samo sa fotografijom...
Нема коментара:
Постави коментар